Београд: У четвртак дан сјећања на страдале Србе у “Олуји”

0
524

У четвртак, 4. августа, навршава се 21. година од хрватске војне акције “Олуја”, током које је погинуло и нестало готово 2.000 Срба, а протјерано, најмање, 250.000 становника Републике Српске Крајине.

У Србији ће ова годишњица бити обиљежена Даном сјећања на страдање и прогон Срба, односно централном манифестацијом у насељу Бусије, на периферији Београда, у којем живе крајишки Срби избјегли пред хрватском војском.

У четвртак, 4. августа, код Цркве Светих Кирила и Методија у Бусијама окупиће се цијели државни и црквени врх Србије, на челу са премијером Александром Вучићем и патријархом Иринејем, као и Републике Српске, на челу са предсједником Милорадом Додиком.

Предвиђено је да програм почне у 20.00 часова, као и обраћање патријарха Иринеја, Додика и Вучића, док ће наредног дана, 5. августа, бити одржана литургија у Цркви Светог Марка у Београду, а у 12.00 часова огласиће се и сирене и црквена звона у Београду.

“Олуја” је до данас остала злочин без казне у којем су жртве биле цивили, стари и немоћни, дјеца.

Готово половина погинулих или несталих Срба у “Олуји” – коју су спровеле хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и такозване Армије БиХ – била је старија од 60 година, више од половине били су цивили, а уништено је 25.000 кућа, те на хиљаде радњи и трговина.

Међу жртвама су биле 544 жене, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

У најтежем злочину “Олује”, хрватски “мигови” су 7. августа бомбардовали колону српских избјеглица на Петровачкој цести, када је за два минута убијено деветоро цивила, а међу њима четворо дјеце старе од шест до 13 година.

До агресије на Републику Српску Крајину дошло је упркос чињеници да се та област налазила под заштитом УН, као и да су представници РСК у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном разрјешењу.

Према подацима “Веритаса”, од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина нешто више од 950 лица, док се на евиденцији несталих још води више од 890 особа, међу којима више од 630 цивила, од чега више од 300 жена.

У операцији “Олуја” учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и ХВО-а. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

У акцији “Маестрал”, која је била продужетак “Олује”, хрватске оружане снаге, у садејству са Петим корпусом такозване Армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника са подручја 13 општина у БиХ.

Одлука о почетку акције “Олуја” донесена је на Брионима 31. јула 1995. године, а на приједлог тадашњег команданта сектора “Југ” хрватског генерала Анте Готовине.

На том састанку у Титовој вили на Брионима предсједник Хрватске Фрањо Туђман јасно је дефинисао циљ операције, поручивши да треба нанијети “такве ударце Србима да практично нестану са ових простора”.

У првостепеној пресуди Хашког трибунала у априлу 2011. године било је оцијењено да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима.

Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. године и ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. године, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора.

Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Док Србија и Република Српска буду туговале за жртвама “Олује”, у Хрватској ће бити организована велика прослава датума који обиљежавају као Дан побједе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља.

loading...
PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here