Прњавор:Пластеничка производња као породичи бизнис

0
685

 

Ненад Сичановић /45/ из Штрбаца међу првим пољопривредним произвођачима у овом селу опредијелио се за пластеничку производњу. Са супругом Данијелом прије петнаестак година почео је узгој расадног материјала у малом пластенику од 25 квадрата, а данас је посао проширио на четири пластеника, која се пружају на површини од 750 квадрата, са преко шездесет хиљада расадних јединица.

„Имамо један матични пластеник за произодњу расадног материјала за цвијеће, а остало је поврће. Из цвијетног аранжмана издвојио бих вишегодишње и једногодишње биљке. Једногодишње биљке су углавном балконске лозице, сурфинија се највише тражи,  а за стазе, кадифе, леденци, бегоније,  салвије, георгине и тако даље.

Што се тиче расадног материјала за поврће, Сичановић се опредијелио за провјерене хибридне врсте.

„Узгајамо двије врсте парадајза из породице хибрида, а радимо и једну врсту нашег домаћег- воловско срце, који је јако тражен. Парадајза смо ове године одгојили око четири хиљаде јединица, а паприка двадесет хиљада и то пет најзаступљенијих врста које су погодне за наше поднебље. Сав програм је пикирани расад у чашама и гарантујем за њихов квалитет, а људи су се и сами увјерили да је боље посадити рецимо тридесет пикираних расадних јединица него триста обичних”.

Сичановић ради углавном са сјеменима из Србије и хибридима који су високог приноса, отпорни и нису третирани, што значи у самом старту да нису отровани.

“Мислим да је то изразито битно јер свједоци смо да нам на тезге долази роба јако сумљивог квалитета, и нисмо ни свјесни шта једемо“ сматра Сичановић. У пластеницима овог вриједног домаћина налази се и око десет хиљада расадног материјала диње и лубенице.

„Планирам и да засијем лубенице и диње на око два хектара површине, у три етапе, које ће обухватити рану, средњу и касну производњу лубенице“

На почетку бављења овим послом, Ненад је имао проблема са наводњавањем, али уз мало већу инвестицију, каже, успио је ријешити ово питање.

„Са три извора на имању успијевао сам да издржим прољетну пластеничку производњу до јуна мјесеца, али касније сам имао велики проблем са водом. Био сам у ситуацији и да останем без воде, али нашао сам добар извор и сад немам тих проблема“

Сезона продаје расадних материјала је у јеку, а цијене су прилично повољне, поручује Сичановић.

“Већ дуго радимо и наши купци могу бити сигурни да су купили квалитетан материјал  када купе моју расаду. На пијаци у Прњавору супруга и ја имамо тезгу  и наше муштерије су задовољне. Сезона расадног материјала, што се тиче поврћа креће око десетог маја и тада очекујем највећу потражњу, а цијене расаде поврћа  су од 0,50 КМ до једне марке, док је цијена цвијећа од пола марке до 1,50 КМ, “ поручује наш саговорник.

На тржишту је ситуација прилично лоша, па га нека већа улагања и проширење производње у догледно вријеме не занимају.

“Свједоци смо да су многи, од мене већи произвођачи напустили овај посао, а имали су и преко милион расадног материјала, као рецимо у Лијевчу пољу. Разлог је углавном велики улог у саму производњу, а мала зарада. Простим примјером, једна врећа земље од 250 литара коштала је 12 марака када сам почињао да се бавим овим послом, а сада је њена цијена 36 КМ.

Ненад  не би могао сам да постигне овај обим посла, па му у свакодневним активностима око пластеника помаже супруга Данијела, отац и мајка који су већ у позним годинама, али након завршених школских обавеза, у помоћ пристигну и син и кћерка.

“Још се држимо тог неког породичног круга и успијевамо заједничким снагама да стигнемо посао. Тешко је наћи и радника када је сезона, ваљда људи не воле да се баве тим послом који је морам признати јако прецизан и опипљив, али не жалим се што се тиче тога, још увијек”.

Задовољан је Сичановић  сарадњом са општином Прњавор, односно ресорним одјељењем, мада каже да би свака врста помоћи добро дошла.

“Општина даје субвенције у износу 1,5 КМ по квадрату пластеника, али сматрам да су произвођачи и поред тога у веома тешкој ситуацији, нарочито у зимском периоду, када су улагања велика, а посла нема. Ми смо се на нашем имању одлучили на пластеничку производњу и ево радимо већ четрнаест година,  али могу рећи да није лако.Иако идем на семинаре, усавршавам се, уписао сам и Пољопривредну школу у Приједору како би добио сертификат за производњу расадног материјала, зарада је прилично мала. Ипак, ко се одлучи за овај посао мора знати да су улагања бвелика, а зарада је таква каква јесте. Не треба очекивати велике проходе нарочито на почетку производње, али прије свега, овај посао мора се и вољети” поручује за крај Сичановић. М.Попадић.

 

loading...
PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here