Прњавор: Свјетски дан књиге у “Пет лампи”

0
732

Вечерас ће, са почетком од 18:00 часова, бити организовано обиљежавање Свјетског дана књиге у кафе бару “Пет лампи” у Прњавору. Организатор обиљежавања овог датума је Народна библиотека Прњавор.

Ове године, Свјетски дан књиге биће обиљежен традиционалном акцијом “Сви смо у библиотеци!” којом се популарише библиотечка делатност, књига и читање.
 -

Како је најављено из Библиотеке града Београда, тог дана јавне личности из свијета културе и медија “радиће” од 12 до 13 сати у Библиотеци, у Одјељењу за рад са корисницима – услуживати читаоце, уписивати их у Библиотеку, давати приједлоге за читање…

Њихов рад ће координисати професионални библиотекари.

Ове године своје учешће у акцији најавили су Зоран Кесић, Наташа Марковић, Буле Гонцић, Љубица Арсић, Драгољуб Љубичић Мићко, Аца Селтик, Драган Илић, Михајло Пантић, Живана Шапоња Илић, Тихомир Станић, Горан Гоцић, Вања Милачић…

У исто вријеме на Платоу испред Библиотеке града Београда драмски умјетник Витомир Вицо Дардић казиваће најљепше стихове свјетске поезије,а посјетиоци Библиотеке града моћи ће да погледају изложбу “Мој град” аутора Бранислава Радишића.

Из Библиотеке града Београда подсјећају да прољећни попуст од 50 одсто на износ годишње индивидуалне чланарине у цијелој мрежи БГБ траје до 31. маја.

 Kњига савршени изум као утјеха и спас

Остати равнодушан према књизи значи лакомислено осиромашити свој живот.

Ријечи су ово које је записао наш велики књижевник и нобеловац Иво Андрић, чије су најдубље мисли остале у дјелима непролазне вриједности, којима је промијенио наше животе заувијек.

Као и Андрић и други велики писци вијековима су указивали на то због чега су књиге јединствене и колики је гријех не обогатити своју душу читајући. Сваке године 23. априла обиљежи се Свјетски дан књиге. Тога дана са књижевне сцене отишла су два велика имена Мигуел де Сервантес и Виљем Шекспир, што овом датуму даје додату тежину. И ове године, може се рећи, већ традиционално, српски писци  подсјетили су да у свакој књизи човјек може пронаћи дио себе, те да читање представља својеврстан спас у тмурним временима.

– У животу сваког духовнијег човека књига је нешто што је спасоносно. Наша свакодневица је сива, тмурна, а живот бескрајно досадан. Књижевност, као и поезија, елитна умjетност, заправо човjека доводе у позицију да живи стотину живота. Не бих умио да замислим свој живот без књиге. Књига је напросто утjеха – истакао је књижевник Рајко Петров Ного.

Многима омиљен, Матија Бећковић сматра да је најбољи одговор још давно дао италијански писац Умберто Еко насловом свог дјела “Нећете се лако ријешити књиге”.

– Ту је речено да је књига савршен изум, као чекић, као клијешта, као маказе, да може бити различитих формата, на различитом папиру, али да једном заувијек остаје савршен изум. Без обзира на то што се сада чини да је замјењују други медији, она ће тријумфовати на крају, као што је тријумфовала на почетку, а све књиге које су написане настале су из те једне једине – објаснио је Бећковић.

Дотакли су се и питања о којима се много полемише у савременом времену: да ли су се данашње генерације, појавом савремених технологија, удаљиле од књиге и тиме угрозиле њен опстанак? Владар у царству најљепших прича и пјесама за дјецу Љубивоје Ршумовић не слаже се са тим.

– Не вјерујем у то да смо се удаљили од књиге. Постоји пролазна фасцинација “електронским чудима” и она на неки начин покушавају да замијене књигу, која постоји у различитим облицима више од 2.500 година. Не вјерујем да ће малољетни рачунар побиједити књигу, ни у које вријеме, никада. Он је користан наравно, као и мобилни телефон, таблети, све је то корисно, али треба учити дјецу да они господаре свим тим електронским справама, а не оне њима и њиховим слободним временом и памећу – поручио је Ршумовић.

И овогодишњи добитник престижне књижевне награде НИН Филип Давид веома је оптимистичан када је у питању однос људи према књигама и књижевности.

– Док је економска ситуација све тежа, имам утисак да се догађа један парадокс, да се људи који воле књигу њој и враћају. У овом времену човјек мора у нечему да нађе ослонац. Не знам да ли је то моја заблуда, волио бих да није, али заиста имам утисак да се књига у овим временима појављује као нека врста спасиоца, као утјеха, нешто што се осјећа као пријатељ који ће вам помоћи у невољи и који ће вас удаљити од ове стварности која није баш најсјајнија – казао је он.

Слично мишљење дијели и књижевник Ненад Грујичић.

– Гдје год се окренемо књига живи. Живот књиге постоји као витални човеков духовни принцип у свим правцима – рекао је Грујичић.

Књига је, нагласио је он, један од најважнијих доказаних медијума људске цивилизације, гдје су своју смисао и снагу, интиму и срећу пронашли многи надарени аутори.

– Док је живота и свијета, ето, биће и талентованих пјесника и писаца, књига и литературе у музици и бојама матерњих језика широм планете – закључио је Грујичић.

Да је у духовном и друштвеном посрнућу књига једини еликсир, који води ка изљечењу, сматра и писац Тоде Николетић.

– Она није само опредмећени детаљ и видљиви збир реченица. Она је идеја, искуство, мудрост и најинтимнији дио сваког човјека. У метафизичком смислу, књига је сагласје са универзумом – испричао је Николетић.

Ипак, он додаје да је у ери електронике и визуелних медија књига постала најудаљенија тачка на Земљиној кугли.

– Динамичност, која нас све претвара у потрошни материјал, отуђила нас је од потребе за књигом. Глад за блиц вијестима, сензационализмом, бруталним догађајима учинили су нас незаинтересованим за лијепо и естетизовано штиво. Продукт тога је херметизам и пасивност за било шта што нас чини комуникативним и писменим бићима – нагласио је Николетић.

Потрага за одговорима

– Чини ми се да проблем савременог човјека почива више на чињеници да се он сам од себе удаљио, него од књиге. Посредно, можемо између то двоје тражити везу, јер би књига требало да буде нека врста медијума и чувара знања, који помаже у сазнавању и себе и свијета око себе. Нису наравно ни све књиге такве, али у симболичком смислу књига би требало да преноси нека битна сазнања о човјеку. Парадоксално, живимо у свијету незнања, у којем смо затрпани небитним, а често и сасвим бизарним и беспотребним информацијама. Ипак у урођеној потреби човјека за суштинским одговорима о његовом бићу разоткрива се, рекла бих, трајан простор књиге. Ко крене у потрагу за одговорима, посегнуће и за књигом – нагласила је књижевница Тања Ступар-Трифуновић.

Великани о књизи
“Добри пријатељи, добре књиге и чиста савјест: то је идеалан живот”, Марк Твен

“Књига није храна, али је посластица”, Тин Ујевић

“Књиге су хладни, али поуздани пријатељи”, Сократ

“Нема књиге, а да у њој не може ништа добро да се нађе”, Сервантес

“Рај сам одувијек замишљао као својеврсну библиотеку”, Хорхе Луис Борхес

loading...
PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here