Док неки радници добровољно пристају да буду пријављени на минималац да би добијали већу плату, други су принуђени на то да би задржали посао.
Слободан Трифуновић је у Пословно-задружном савезу ”Агросмеберија”, као пословођа цијелу деценију био пријављен на најмању плату док није остао без посла и 15 зарађених плата . У његовом предузећу, каже, није било исплате дијела зараде ”на руке”, али зна и за такве случајеве.
– Ја разумијем и раднике да не смију то да кажу јавно, јер ако би неко од њих то и рекао за пола сата би био на улици – каже Трифуновић.
У Синдикату кажу да се не може десити да један радник с високом стручном спремом и неквалификовани имају исту плату.
– Иако по колективним уговорима контролни органи треба да врше и ту функцију да прате обрачун исплату плате, они то нерадо раде – каже Велка Оџаковић, генерални секретар Савеза синдиката РС.
Све је учесталија пракса да велики број послодаваца, због уштеда на плаћању доприноса, пријављује раднике на пола радног времена, иако раде осам сати, а има и таквих случајева када се радник обавезује да дио зарађене плате врати послодавцу. То се, међутим, тешко доказује.
– Такву врсту прекршаја могуће је утврдити уколико је послодавац врши у присуству инспектора што је сасвим јасно да он то неће учинити – каже Душанка Макивић порпарол Инспектората РС.
Економисти и послодавци сматрају да би се сива економија сузбила смањењем пореза и доприноса.
– Боље смањити проценат или оптерећење пензионо, а повећати број оних који ће да плаћају. Сада имате значи ситуацију да свјесно лажемо једни друге о свему томе – каже Миладин Јовичић, професор Економског факултета Универзитет Источно Сарајево.
– Ми смо у прошлој години када је уведен, односно дјелимично враћен неопорезиви дио дохотка, доказали да се највећи дио тих средстава у ствари прелио у личне дохотке и порезе и доприносе – каже Саша Тривић, потпредсједник Удружења послодаваца РС.
Доприноси за ПИО за најмању плату износе 107 марака, док је за запослене чија је плата 700 марака овај допринос скоро двоструко већи, па Фонд ПИО годишње, како се процјењује, губи око 40 милиона марака. Према подацима Пореске управе у јулу су на најмању плату пријављена чак 1.554 радника више него у фебруару ове године. rtrs
