СПЦ прославља Ђурђевдан, празник са највише обичаја

0
215

Српска православна црква прославља данас Светог Великомученика Георгија – Ђурђевдан, у спомен на дан када је овај светитељ пострадао за хришћанску вјеру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усјеве.

Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску вјеру, обиљежава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.
Георгије је рођен у другој половини Трећег вијека у Малој Азији и као веома млад постао је војвода у војсци римског императора Диоклецијана.

Бранећи хришћанску вјеру и противећи се прогонима хришћана, Диоклецијан је бацио Георгија у тамницу и осудио га на најтеже муке.

Видјевши да муке не моге да сломе ни тијело ни Георгијеву вјеру, Диоклецијан је одлучио да га помилује под условом да принесе жртву римским божанствима.

Георгије је на кипу, којем је требало да принесе жртву, начинио крсни знак, након чега се статуа многобожачког идола распрснула. Видјевши ово, Диоклецијанова жена Александра је узвикнула: “И ја верујем у Георгијевог Бога!”, на шта Диоклецијан нареди да им буде одрубљена глава, што је и учињено.

Осим Ђурђевдана, овом светитељу се чини помен и 16. новембра – на Ђурђиц, дан преноса моштију у цркву у Лидији, Георгијевом родном мјесту.

На иконама Свети Ђорђе се представља у војводској одежди на коњу/Ђурђевдан/ или стојећи /Ђурђиц/, како убија аждају, са женским ликом у позадини.

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона.

Један од главних обичаја је  плетење вијенаца од биља, умивање биљем, купање на ријеци.

Један од народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, “да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору”.

Понегдје је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан прије зоре, одлази у природу на “ђурђевдански уранак”, на неко згодно мјесто у шуми које се изабере, на пропланку или поред ријеке.

На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем – “да буду напредни као врба”, ките здравцем – “да буду здрави као здравац”, копривом – “да коприва опече болести са њим” и селеном – “да им душа мирише као селен”.

loading...
PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here