Штрпци: Узгој музних крава на имању Маринковића

Штрпци: Узгој музних крава на имању Маринковића

SHARE

 

Младен Маринковић /38/ из Штрбаца, засеок Ганинци, на породичном домаћинству заједно са супругом Весном одлучио је да настави породичну традицују узгоја музних крава. С обзиром да он и супруга нису били запослени нигдје у предузећу, опредијелили су се да увећају већ постојећи сточни фонд и да своју егзистенцију обезбиједе од пољопривреде, тачније сточарства. И нису се покајали.

-Читав живот на нашем имању бавимо се  узгојем стоке, али у задњих пет година повећали смо број грла и томе се посветили – прича Младен.

DSCN0442DSCN0448

Тренутно се у шталама налази 17 грла стоке, од чега је 11 музних крава, а остало је подмладак.  Дневно се са овог имања преда у откупну станицу у Козарској Дубици око 160 литара млијека, јер све краве нису у мужи, а иначе ова количина буде много већа. Откупна цијена млијека креће се до 55 пфенинга, зависно од масноће и протеина, а Маринковић сматра да би она могла бити и већа, с обзиром на квалитет производа. Када је ријеч о сорти крава, ови домаћини су се одлучили за провјерену сорту, црвени и црни холштајн, коју караткерише добра мљечност, а имају и неколико грла високомљечних сименталки.

Иако је зимски период, када по правилу краве дају мање млијека, наш саговорник каже да у количини овог производа више нема битније разлике у односу на љето.

-С обзиром на кишне године и на квалитет траве и испаше, могу рећи да је храна у зимском периоду кад су краве у штали скоро боља него у љети на испаши. Углавном им дајемо силажу, зелена маса и суво сијено, и наравно концентрат-

Иако обрађује око 25 хектара земље, Маринковић каже да би му добро дошло када би могао добити у закуп државне земље, што је већ на општинским властима.

-Овако су ми њиве доста раштркане, мале површине, пуно ходања и током обраде, велики трошкови и то нам је проблем. Нешто засијавам са кукурузом, нешто сојом, сијем и зоб, косим, а нажалост прошле године поплаве су ми причиниле велику штету на усјевима. Имао сам хектар и по луцерке која је била поплављена два пута. Једном је поплављена у трави, а други пут у роло балама, које су остале на њиви и однијела их је вода, тако да сам око 40 роло бала луцерке био на губитку- присјећа се Младен.

У свакодневним обавезама помаже му највише супруга Весна, а у вријеме сезонских послова има посла и за додатне раднике. Некад му у помоћ прилете и његове три кћерке, мада су оне углавном заокупљене својим школским обавезама.  Фарма на овом имању однедавно је богатија и за један савремен стајски објекат, у коме су испуњени сви услови за квалитетно бављење узгојом музних грла, од појилица, музилица, а овај амбициозни фармер каже да му је у плану у скорије вријеме да набави и мљековод како би употпуности заокружио производњу млијека.

Када дође прољеће, краве бораве на пашњацима, а Маринковић каже да му је прошле године киша и у томе правила проблеме. Ипак, бориће се и даље и ако Бог да проширивати свој сточни фонд, јер, каже, има користи од овог посла.

-Боље ми је да радим код своје куће, на свом домаћинству. Имао сам полазну основу за сточарство и добре предиспозиције и то сам заједно са супругом искористио. Боље нам је и то него да идемо радити за 300 КМ у неку фирму, а какво је вријеме дошло ни то није редовно. Овако, полако, код своје куће смо, са својом дјецом, нико нас не тјера. Не кажем, има посла и те како, радимо стално али исплати се. Битно је све на вријеме урадити па се нађе времена и за одмор и за све-додаје овај млади домаћин.

Искуство је веома битно у узгоју музних крава, па се наш саговорник веома радо одазива на сва стручна предавања везана за ову тему, а био је и на прошлогодишњој изложби стоке која је организована у Прњавору.

-И ја сам учествовао са једним грлом, ради се о црном холштајну. С обзиром да је то била друга изложба стоке након дуго година, мислим да је требала бити мало боља организација, али у суштини такве манифестације поздрављам јер су нам веома корисне за размјенуи искустава из наше бранше-

Ускоро ће и прољећна сјетва, ако вријеме дозволи. С обзиром да није било услова за орање читаву јесен, овај пољопривредник каже да се ујутро рано док су мразеви хвата прилика да се изађе на њиву и узоре што је више могуће.

-Свако јутро пораним па будем у њиви до једно једанаест сати. Планирам ове године да засијем око десетак хектара кукуруза, пшенице сам већ засијао два хектра, зоби и соје ћу сијати и тако…

Младен истиче да би у будућности волио проширити производњу, али да је велико улагање у данашње вријеме веома ризично.

-Ако остане овако и ако се буду на вријеме исплаћивале премије и подстицаји, могуће је и да проширим производњу. У супротном, видјећемо. Зависи и од критеријума које поставља ЕУ за нас пољопривреднике који су веома високи и престроги за наше услове. Неможемо се ми ипак још поредити са земљама као што су Аустрија, Мађарска, Словенија.. ипак смо ми још по много чему далеко, али напоменуо би да наше фарме производе и те како квалитетно млијеко јер наша земља није још толико загађениа пестицидима и у томе нисмо равноправни на тржишту, али то већ није на нама , ми се морамо прилагођавати– сматра Маринковић.

Старија Младенова кћерка ученица је другог разреда средње пољопривредне школе у Прњавору, док су друге двије још у основној школи „ Бранко Ћопић“ у Штрпцима.

Маринковић је на крају нашег разговора поручио младим људима који би имали жељу да остану на селу, да у пољопривреди није ништа загарантовано, рукави се морају засукати, али да се од свога рада на селу може лијепо живјети.

-Сви смо свејдоци да омладина бјежи са села у градове. Шта их тамо чека? Ја сам одлучио да останем, а вјерујем да сам донио праву одлуку- поручује Младен. М.Попадић./Н.З./

Nema komentara

KOMENTARIŠI