Dobro je da znate – ovo su simptomi toplotnog udara

0
867

 

Posebno su opasne nagle promene temperature jer telu treba nekoliko dana da se prilagodi. Razdoblja ekstremno visokih temperatura, praćeni visokom vlagom, čak i kod zdravih ljudi mogu da izazovu – toplotni udar, toplotnu iscrpljenost i grčeve, probleme sa srcem, kardio vaskularnim i disajnim sistemom kao i toplotni osip i opekotine od sunca.

 

U normalnim uslovima naše telo se rashlađuje znojenjem, ali ako su temperatura i vlaga vrlo visoki, tada znojenje nije dovoljno efikasno. Telo se pregreva, menja se čak i hemijski sastav krvi pa unutrašnji organi, uključujući mozak i bubrege, mogu da pretrpe ozbiljna oštećenja. Da biste izbegli opasan toplotni udar i toplotnu iscrpljenost, tokom velikih vrućina što više boravite u klimatizovanom prostoru i držite se hladovine. Pijte dovoljno tečnosti, što znači najmanje od 1,5 do dve litre vode ili voćnih sokova na dan.

 

ŠTA POSLE PRVIH SIMPTOMA TOPLOTNOG UDARA?

Pored visoke temperature koja dostiže 40°C, simptomi toplotnog udara su i crvena, vruća i suva koža, ubrzan puls, pulsirajuća glavobolja, vrtoglavica, mučnina, zbunjenost kao i nesvestica. Već kod prvih simptoma treba potražiti klimatizovani prostor ili hladovinu. Osobu treba smestiti u polusedeći položaj, raskopčati odeću pa glavu i telo navlažiti hladnom vodom kako bio što pre otpočelo skidanje temperature i obavezno pozvati lekara.

ŠTA JE TOPLOTNI UDAR?

Toplotni udar pojavljuje se kao posledica nemogućnosti tela da kontroliše svoju temperaturu. Mehanizam znojenja zakazuje, telo ne može da se rashladi pa temperatura u roku od samo 10-15 minuta može da skoži do 41°C. Da biste izbegli toplotni udar, tokom velikih vrućina izbegavajte dugotrajnu izloženost suncu, ali i boravak u pregrejanim zatvorenim prostorima.

ŠTA JE TO TOPLOTNA ISCRPLJENOST?

Ako dugo boravite u vrućem okruženju, telo se pojačano znoji. Ne nadoknadite li mu izgubljenu tečnosti i elektrolite, mogu se pojaviti vrtoglavica, glavobolja, mučnina, grčevi, drhtanje, disanje postaje plitko, a koža se znoji i postaje hladna. To su simptomi toplotne iscrpljenosti. Smestite se u hlad ili klimatizovan prostor, pa pijte što više tečnosti bez alkohola ili kofeina.

 

VRUĆINE PODSTIČU NASILNO PONAŠANJE, A PRITISAK BOLOVE

Vreme snažno utiče na fizičko i psihičko zdravlje, tvrdi biometeorolog, profesor Esmaiel Malek. Visoka vlažnost može da pogorša artritis, a topli vetar i kiša mogu da uzrokuju migrenu. Nagle promene pritiska pre oluje loše utiču na mozak i zagorčavaju život obolelima od artritisa. Ekstremne vrućine mogu da budu uzrok nasilnog ponašanja i razdražljivosti te usporenih reakcija. Hladan vazduh može da izazove i bolove u mišićima i zglobovima pa da pogorša stanje obolelima od osteoartritisa, reumatoidnog artritisa i fibromialgije.

SUNCE ZA DOBAR DAN, ALI I OPREZ

Kada je dan tmuran s malo svetlosti, pinealna žlezda u mozgu oslobađa melatonin – hormon spavanja, ali čim se razvedri i zasija sunce, zaustavlja se proizvodnja melatonina, a njegovo mesto zauzima serotonin, hormon sreće, koji popravlja raspoloženje. Iskoristite maksimalno tople sunčane dane, ali izbegavajte najveće vrućine.

VLAGA UMARA I DOK SE SEDI

Tokom vrućina telo se pojačano znoji kako bi se rashladilo, ali ako je vlažnost vazduha visoka u tom vlažnom okruženju znoj ne može da isparava s kože. Telo zato troši dodatnu energiju pa se osećamo iscrpljeno i umorno u dok sedimo, piše 24 sata.

NIZAK PRITISAK – VIŠE NESREĆA

Promene vazdušnog pritiska direktno utiču na to kako se osećamo. Tako variranje vazdušnog pritiska može da smanji sposobnost koncentracije, tvrde nemački biometeorolozi. Zbog niskog pritiska i pospanosti tada raste i broj saobraćajnih nesreća.Izvor:smedia.rs

loading...
PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here