Praznik se slavi 29. juna po starojulijanskom kalendaru (12. jul po gregorijanskom), i jedan je od važnih datuma letnjeg ciklusa praznika.

Petrovdan se u tradiciji slovenskih naroda smatra prelomnim datumom, posle koga u prirodi nastupaju promene, približava se jesen.

Kod Srba postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina.

Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.

Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola.

Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seci jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo, da će ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osvećenje.

Opšti je običaj da se za Petrovdan mese kolači sa jabukama koji se zovu “petrovača”.

Kod Srba Petrovdan je slava pekara i ribara. Ovaj praznik u Srbiji se obeležava kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica, ali i mesta. Tako Petrovdan danas kao gradsku slavu slavi i Jagodina, čija je crkva posvećena ovim svecima stara 117. godina.

Danas praznujemo najveća dva junaka u rodu ljudskom. Dva najveća junaka koji su se borili i hrvali i pobedili – koga? Smrt. Koga još? Greh. Koga još? Đavola, pakao. Da, mi slavimo danas ta dva najveća junaka Apostola, Petra i Pavla. Jer Gospod Hristos nije došao u ovaj svet za neku sitnu stvar. Postao je čovek da bi rešio glavne probleme naše, glavna pitanja života našeg, bića našeg: ko je čovek, šta je čovek?

Došavši u ovaj svet, On je došao u tamnicu lešina. Svi su bili smrtni, svi ljudi pod grehom, svi ljudi pod strastima, svi ljudi pod vlašću đavola. I On je jedini i prvi pobedio smrt Vaskrsenjem Svojim, pobedio greh uzevši na Sebe grehe naše, i oslobodivši nas od grehova naših.

I pobedio đavole, sve đavole od koji su uvek, i greh, i strast, i svaka smrt. I tu silu koja pobeđuje smrt, silu koja pobeđuje greh, silu koja pobeđuje đavola – Gospod je dao svojim Učenicima, Svojim Apostolima. Dao Dvanaestorici Apostola kada ih je poslao u svet ovaj i rekao im: „Evo, dajem vam vlast nad svakom silom vražijom. Bolesti isceljujte, gubave čistite, mrtve vaskrsavajte“ (Mt. 10,8). I taj strašni i veliki i odgovorni posao Sveti Apostoli su primili na sebe.

Prepodobni Justin Ćelijski, PRAZNIČNE BESEDE (Beograd, 1998.)

ŠTA KAŽE CRKVA

Petrovdanskim slavljem završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom Crkve.

Praznik Svetih apostola Petra i Pavla, ustanovljen je kao pomen na stradanje apostola u Rimu 67. godine nove ere (prema nekim izvorima 69. godine).

Sveti apostol Petar (rođen kao Simon) bio je jedan od dvanaestorice apostola i pominje se kao jedan od najodanijih Hristovih sljedbenika.

Reči “Ti si Hristos, Sin Boga Živoga”, zapisane u Jevanđeljima, izraz su negove tvrde vere u hrišćansko spasenje, pa se do danas ponavljaju u hrišćanskim molitvama.

Petar na grčkom znači “kamen”.

“Ti si, Petre, stena na kojoj ću sagraditi crkvu svoju i vrata paklena neće joj ništa moći”, kaže Jevanđelje po Mateju.

Sveti apostol Petar smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao – Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.

Nakon Hristovog vaznesenja i silaska Svetog Duha na apostole, propovedao je veru po Palestini, Siriji, Antiohiji, Maloj Aziji i Rimu, gde je dva puta boravio.

Kao episkop proveo je sedam godina u Antiohiji i tada je za sledbenike Hristovog učenja nastao pojam hrišćani.

U “Prologu” episkopa Nikolaja Velimirovića apostol Petar je predstavljen kao “neustrašivi i silni propovednik Jevanđelja”, čije se ime pominje posle silaska Svetog Duha na apostole i posle besede koju je održao u Jerusalimu, kada je “pridobio i preobratio u hrišćanstvo 3.000 duša”.

Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i prvo je bio farisej Savle i veliki progonitelj hrišćana.

Bio je veoma obrazovan i imao je status građanina Rima. Pavle nije spadao u grupu prve dvanaestorice apostola, već u tzv. sedamdeset drugih apostola.

Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista sa kojim se nikada nije sreo, ali da je u njega poverovao i postao jedan od najvećih propovednika i teologa prve hrišćanske crkve.

“Gospod mu se javio… i čudesno ga preobratio u veru Hrišćansku”, zapisao je u “Prologu” episkop Velimirović.

Kada je krenuo u Damask, na putu je sevnula munja i začuo se glas s neba: “Savle, Savle, zašto me progoniš”, nakon čega je oslepeo.

Pavle je tri dana bio slep, ali mu se vid vratio posle krštenja.

Car Neron, veliki progonitelj hrišćana, pogubio je oba svetitelja u Rimu. Pavle je uhapšen u Rimu i bačen u tamnicu. Pogubljen je zajedno sa Petrom. Pavlu je odrubljena glava, a Petar je raspet na krst naopačke.

Na ikonama ova dva sveca predstavljaju se zajedno – Petar drži ključeve u ruci, a Pavle mač.