Тања Живковић, мајка петогодишњег Уроша из Прњавора, на приједлог тима љекара, основала је креативни кутак у коме настају наљепше пралине пуне разумијевања и љубави
Сви ми имамо свој мали свијет и око њега Кинески зид, као што каже стих познате пјесме Боре Ђорђевића. Урош Живковић, петогодишњи дјечак из Прњавора, уз родитељску помоћ, својим малим свијетом неће градити зидове, него мостове који ће повезивати његов чаробни кутак са остатком свијета.
Управо то је и идеја Укијевог креативног кутка, у коме вриједне руке његове мајке Тање, уз Урошеву помоћ, израђују укусне пралине, чоколадне посластице и разне друге ђаконије.
А прича о Укијевом креативном кутку почела је на приједлог љекара, пошто је од старта показивао љубав према кувању и у стопу пратио мајку Тању у кухињи.
„Наш мали Урош није као свако друго дијете, он има свој свијет, само њему препознатљив и својствен. При његовом рођењу десио се моменат који нама није до краја објашњен, али се Уки води као индиго дијете“ почиње своју причу Тања Живковић, поносна мајка три сина, од којих је Урош најмлађе дијете.
„Најбитније је да се он за нас развија добро. Медицина нема конретне одговоре када су индиго дјеца у питању, али мој супруг и ја смо одлучили да узмемо ствари у своје руке и да обезбиједимо Урошу егзистенцију када једног дана нас не буде да га можемо подржати“ каже Тања.
Тако је настала креативна радионица чоколадних пралина. Тања је напустила свој фризерски посао и у потпуности се посветила изради пралина и торти.
„Почела сам прошле године у јуну. Прво је то била нека врста експеримента, али сада смо већ доста напредовали Уки и ја и полако али сигурно печемо свој занат.Наш кутак је сада прерастао у праву кућну радиност израде пралина, а наше производе излажемо и на сајмовима“
Уки обожава природу и животиње, воли свијет око себе, а нарочито га радују јарке боје и боравак на отвореном. Одједном, истрчи напоље, убере цвијет и донесе га мајци, а његова енергија толико је позитивна да никога не оставља равнодусним.
„Он воли свијет око себе, његова плава аура је нешто по чему је препознатљив. Моја жеља је да Укијев свијет учиним бољим, а уз подршку мог мужа Борислава, мислим да то и успијевам. Велику љубав му дају и његова два старија брата, Стефан и Миљанкоји му угађају, штите га и дивно је знати да поред њих двојице, Уки никада неће остати сам.“ каже Тања.
Циљ креативног кутка у којима Урош и Тања проводе највише времена је да на Урошев десети рођендан издају књигу рецепата, која би малог Укија учинила препознатљивим. За сада Тања обавља највећи дио посла, а чоколадна срца, анђели, коцкице и шкољке, једнога дана постаће Урошов бренд.
„Многе ствари које сам сматрала битним, доласком Уроша, схватила сам да су тако небитне. Само је важна љубав према дјеци. Јер они су тако кратко дјеца, врло брзо одрасту и оду да ми нисмо ни свјесни тога. Стално им говоримо да не скачу, да не буду немирни, а када оду од нас, управо то нам фали“ истиче храбра мајка.
Урош данас има пет година, веома је срећан дјечак и његов сваки дан почиње и завршава осмијехом од уха од уха, јер је постигао свој унутрашњи мир. Његови родитељи учинили су све да Уки проводи срећно и безбрижно дјетињство. Он је индиго дијете, и као свако друго дијете са посебним потребама, уз мало више пажње и пруженом приликом, може бити успјешан човјек. Оно што свако од нас може да уради када прочита текст о Укију, јесте да допусте себи да буду отворенији за различитости. Јер, као што каже наша саговорница, поносна мајка малог Уроша, сви смо ми на овај свијет дошли са разлогом и без обзира на све различитости, једино што треба сви да радимо је да волимо и пружамо подршку..
Антрфиле
Одлике индиго дјеце су брза логика и посебна надареност
Индиго дјеца су такав назив добила због ауре плаве боје. Научно је прихваћена теза да сваки човјек зрачи одређено електромагнетно поље које се може интрепретирати као боја ауре и која је различито обојена код свакога. Индиго дјеца се одликују брзом логиком, посебном надареношћу, дубоким емоцијама, креативношћу и неприхватањем ауторитета. Раде само оно што их интересује. Научници наводе да су то посебно напредна аутистична хиперсензитивна дјеца која упијају све вибрације из сопственог окружења и која су стално у свом личном свијету боја, мириса, звукова, емоција. Њихова једина заштита од тог унутрашњег хаоса је потпуна заокупљеност једним објектом или активношћу коју непрестано понављају./Наш завичај/.
