У изради извјештаја под насловом “EU Coalition Explorer” учествовало је 877 експерата из влада, парламената, универзитета и медија који се баве европском политиком и добро су упућени у унутрашње функционисање Европске уније. Подаци су детаљно обрађени и представљени у интерактивном извјештају од 1.113 страница који је у ствари картографија утицаја у ЕУ.
Кроз четири кључне категорије – преференције, утицај, партнери и политике – анализира се какав је коалициони потенцијал сваке чланице ЕУ, тј. на које државе свака чланица може да рачуна као на своје вјерне савезнике у ЕУ.
Хрватска маргиналан соло играч у ЕУ
Тако се Хрватска, заједно са Словенијом, налази међу најслабије оцијењеним чланицама ЕУ када је ријеч о утицају и могућности проналажења савезника и склапања коалиција у Унији. То значи да Хрватска ни након пет година чланства у ЕУ није успјела да оствари стратешки важне односе с већином осталих чланица и да је у ЕУ сматрају за маргиналног соло играча за кога никога није брига.
Хрватска је предзадња по коалиционом потенцијалу у ЕУ, а иза ње је само Кипар. Ни Словенија није много боља, налази се на 26. мјесту.
Словенци љути на своје дипломате због резултата истраживања
У Словенији је овакав резултат изазвао велику расправу у јавности и критике да је спољнополитичка стратегија државе промашена, док се у Хрватској извјештај ЕЦФР-а игнорише.
Словенија у европским интеграцијама очигледно има маргиналну улогу, па је велике државе за партнера бирају само у ријетким случајевима кад се уклапа у њихове пројекте, а на листи првих потенцијалних партнера је само код Аустрије и Хрватске, објавило је данас љубљанско Дело. Ипак, водећи словеначки лист се тјеши да мали коалициони потенцијал мањих чланица ЕУ и није толико лоша ствар, јер им омогућује “флексибилност” кад је ријеч о спољној и другим политикама.
Хрватска не припада ни једној коалиционој групи у ЕУ
Чланице ЕУ су подијељене у неколико грпа, а Хрватска је међу малобројним које не припадају ниједној, док неке друге чланице имају мјесто у више група. Нпр. “велика шесторка” су Њемачка, Француска, Италија, Шпанија, Пољска и одлазећа Велика Британија, односно чланице с највише утицаја у ЕУ, али Пољска је уједно и дио Вишеградске групе, док су Француска и Италија и у групи оснивача ЕУ, као и у Јужној седморки, у којој су још Шпанија, Португал, Малта, Грчка и Кипар.
Припадање различитим коалицијама унутар ЕУ омогућава чланицама већи утицај и моћ. За Хрватску је депресивно да и мала Малта, као и слабе источне чланице, попут Бугарске и Румуније, имају већи коалициони потенцијал од Загреба.
Осим Хрватске, према извјештају ЕЦФР, у коалиционим групама нема ни Словеније, балтичких република, те Бугарске и Румуније, које су, међутим, ипак пожељнији партнери за већи број осталих чланица ЕУ од Хрватске.
Пораз хрватске спољне политике коју воде бивше дипломате
Хрватски медији пишу да надлежни треба да детаљно анализирају извјештај ЕЦФР-а, јер је из његових кључних закључака јасно да је Хрватска потпуно подбацила као чланица ЕУ и да никоме није занимљива за ближу сарадњу.
Како коментаришу, ово је катастрофалан резултат за земљу коју воде све саме бивше дипломате, а то је и шамар за премијера Андреја Пленковића и предсједницу Колинду Грабар Китаровић.
