Најзначајнији проблеми су сиромаштво и економска зависност од мушкараца, слабе могућности економског оснаживања и недовољан приступ здравственим, образовним и културним установама и другим ресусрима.

На почетку 21. вијека многе жене на селу још немају воду и струју у кући. Због неравноправног положаја у породици и друштву мали је број жена које желе да остану на селу, па је све више напуштених сеоских домаћинстава и пустих села.

Свјетлана Поповић из Палина код Теслића производи чувени блатнички сир. Каже да се мали број жена бави овим послом најчешће због скупе опреме, захтјевних стандарда и великих трошкова за регистрацију, те проблема око продаје.

– Mислим да би требало мало више обратити пажње на домаће производе како би они добили већу вриједност, те како би их људи почели цијенити – каже Поповићева.

Истраживање Организације Лара показало је да су 77 одсто жена на селу домаћице које би вољеле да нађу плаћен посао иако истовремено скоро бесплатно раде у у домаћинству. Само 15 одсто њих има имовину и то обично наслијеђену од родитеља, због чега немају практично никакве предуслове за економску независност.

– Углавном раде у домаћинствима мужа или свекра, свега два одсто земље је њихово и то је проблем. Жена мора имати домаћинство регистровано на себи да би могла да повуче средства из одређеног фонда – каже Мирзета Томљановић из ове организације.

Жене на селу живе веома тешко, истакнуто је у “Завршној евалуације Акционог плана за унапређење положаја жена на селу у Републици Српској до 2015. године”, али има и одређених помака.

Мирјана Лукач, директор Џендер центра Владе Републике Српске за једнакост и равноправност полова каже да су на иницијативу овог центра формирана удружења жена на селу које се баве производњом домаћих производа.

– Радили смо пуно на едукацији, радили смо на унапређењу инфраструктуре, доступности ресурса женама на селу, тако да одређени помаци постоје – истиче она.

Жене које живе на селу, иако у производњи хране учествују са 60 до 80 одсто, поседују само два одсто земље и остварују само један одсто пољопривредног дохотка.