Андрићград: Обиљежено 125 година од рођења Иве Андрића

0
58

У Андрићграду, једином граду посвећеном једном нобеловцу – Иви Андрићу, данас је обиљежено 125 година од његовог рођења.

Полагању вијенца на споменик српском нобеловцу присуствовали су ученици и професори Средњошколског центра “Иво Андрић”, представници Андрићевог института и Андрићграда, као и представници општине Вишеград.

Полагањем цвијећа и одржавањем пригодног програма, Вишеграђани су показали да и данас, 125 година након његовог рођења, чувају успомену на свог најпознатијег суграђанина Иву Андрића, преноси портал “Искра”.

Обиљежавање годишњице Андрићевог рођења биће настављено у Андрићевом институту организовањем научне конференције “Иво Андрић у нашем времену” чији је циљ да са хуманистичке стране освијетли опус Андрићевог рада.

Иво Андрић рођен је на данашњи дан 1892. године у Травнику. Његови романи и приповијетке обиљежили су једну епоху.

Дјетињство је провео у Вишеграду, гдје је завршио основну школу. Андрић је 1903. године уписао сарајевску Велику гимназију /Прву гимназију, најстарију средњу школу у БиХ/.

За вријеме гимназијских дана, почиње да пише поезију и 1911. године у “Босанској вили” објављује своју прву пјесму “У сумрак”. Као гимназијалац, Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадник покрета “Млада Босна” и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије.

Након завршене средње школе, Андрић је студирао књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, гдје је и докторирао историју са тезом “Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине”. Био је члан Српске академије наука и умјетности.

У Првом свјетском рату хапшен је и интерниран, а између два свјетска рата био је амбасадор Југославије у Берлину.

У младости је писао пјесме – “Екс понто”, “Немири”, “Лирика”. Његова најпознатија дјела су романи “На Дрини ћуприја”, “Травничка хроника”, “Госпођица”, “Проклета авлија” и “Омер-паша Латас” /недовршен/.

Андрић је написао и низ приповиједака – “Немирна година”, “Жеђ”, “Јелена, жена које нема”, “Знакови поред пута”, “Кућа на осами”, путописи и скице “Стазе, лица, предели” и бројне друге.

Нобелов комитет 1961. године додјељује Андрићу Нобелову награду за књижевност “за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”. Бесједом “О причи и причању” 10. децембра 1961. захвалио је на признању, а новчану награду у износу од милион долара поклонио је за развој библиотекарства у БиХ.

Након смрти супруге Милице 1968. године, Андрић настоји да своје друштвене активности сведе на најмању могућу мјеру, много чита и мало пише. Здравље га полако издаје и он често борави у болницама и бањама на лијечењу.

Андрић је умро 13. марта 1975. године на Војномедицинској академији у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана.

У част овом великом писцу, режисер Емир Кустурица је на ушћу ријека Дрине и Рзава у Вишеграду изградио Андрићград.

Андрићград, чији је Кустурица идејни творац, је град и културни центар, а за посјетиоце је отворен 2012. године.

Изграђен је од камена и у њему се налази педесетак објеката, међу којима су и Андрићев институт, модерни биоскоп, зграда Градске управе и Академије лијепих умјетности, тргови, црква, стари хан, дућани. На централном тргу је подигнут споменик Иви Андрићу.

Извор: Срна

PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here