На литургијама у свим православним храмовима помиње се страдање које је оставило вјечну поруку у историји, етици и традицији српског народа.

Видовдан или празник сјећања на косовску погибију обиљежен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према “Прологу” владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије.

Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.

Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозавјетног пророка Амоса – славе српског кнеза Лазара, који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у Цркви Самодрежи на Косову.

Према “Прологу”, СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је “1382. вјенчао кнеза Лазара за цара”.

У Манастиру Свети Никола на Озрену Команда Трећег пјешадијског Република Српска пука прославља Видовдан, крсну славу Војске Републике Српске и овог пука. Прослави Видовдана присуствоваће највиши представници политичког, јавног и културног живота, представници Удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Поводом Видовдана, предсједник Републике Српске Милорад Додик постхумно је одликовао 250 бораца Медаљом заслуга за народ.

У војној цркви касарне “Војвода Степа Степановић” у Бијељини ломљен је славски колач и освештана застава Војске Републике Српске. rtrs.