Мир Божји, Христос се роди!”, овим речима се поздравља на Божић, најрадоснији хришћански празник, а отпоздравља се са „Ваистину се роди!“.
Божић је дан када се слави рођење Христово и када је, како се верује, дух малог Исуса свеприсутан међу људима, доносећи им мир и праштање. Зато се обично људи који су се током године завадили с неким мире уочи Божића.
Празнује се три дана, а први је увек 7. јануар по јулијанском и 25. децембар по грегоријанском календару. Током празничних дана посећују се само најближи пријатељи или родбина. Божић је првенствено празник деце и целе породице и зато би требало да тада сви буду на окупу. Празновање једног од највећих хришћанских празника почиње на Бадњи дан, 6. јануара.
Бадњи дан
Име је добио по Бадњаку (најчешће је то младо храстово дрво, а у неким крајевима јелово или борово), које се пред Божић сече и доноси у кућу.
Чим сване, ложи се ватра и приставља печеница. Жене у кући месе колаче и торте и припремају трпезу за Божић. Према обичајима, на Бадњи дан се ништа не износи из куће и сви дугови и позајмљене ствари се враћају. Увече се уноси Бадњак, печеница и слама, а вечера је посна, али богата и требало би да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна. Због тога су на Бадњој трпези неизоставни мед, бели лук, пасуљ, купус, риба, воће, посебно суве шљиве, ораси, лешници…
То вече кућа се посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се по предању родио Христ. Домаћица у сламу под сто где се вечера ставља орахе и разне слаткише, које деца траже пијучући као пилићи. Слама се из куће износи у рану зору трећег дана Божића.
Божић
Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота… Ујутру, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима. Тог дана, укућани облаче најсвечаније одело. Постоји веровање и да се на Божић све започиње, па се тог дана углавном сви лате онога што би волели да раде целе године. Такође, тог дана се не иде у госте, а верује се и не би требало бити празних џепова.
Положајник
Рано ујутру, у кућу долази специјални гост – положајник, полазник, полаженик или радован, у зависности од краја, а уобичајено је да то буде мушко, крштено дете. Први посетилац мора бити здрав, крепак и весео јер се верује да доноси срећу у кућу у коју долази. Положајник улази десном ногом, поздрави дом божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази до шпорета.
Граном од Бадњака или жарачем џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица (новца), колико варница, толико у тору оваца, колико варница, толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља”. Положајник симболички представља оне мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника и дарује га.
Печеница
Прасе или јагње за печеницу најчешће се коље два дана пред Божић, на Туциндан. То је остатак старог култа приношења жртве за рађање новог бога, а наша црква је обичај прихватила и благословила, с образложењем да после Божићног поста, који траје 40 дана, јака и мрсна храна добро дође. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце.
Срце се исече на онолико делова колико има укућана и сваки члан породице прво поједе парче срца. У неким крајевима се у печеницу стављају и јабука и бели лук и то сви укућани узимају пре ручка. Када је сто постављен и све је спремно, домаћица кади трпезу, а затим и целу кућу. Окађивање означава заштиту од злих и невидљивих сила.
Чесница
У српској традицији чесница је неизоставни део ручка и има улогу славског колача на Божић. Домаћица чесницу меси рано ујутру од пшеничног брашна и масти без квасца. У њу се обавезно ставља новчић, а у неким крајевима и парче Бадњака (ради здравља и плодности говеда), зрно кукуруза (ради свиња), зрно пасуља (ради оваца), зрно зоби (ради коња), зрно пшенице (ради живине)…
На почетку божићног ручка, чесница се окрене три пута слева надесно и ломи се на онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице са новчићем, према народном веровању, биће здрав и срећан целе године. Чесница симболизује рођење младог Христа, када су га пастири даривали. Припрему чеснице могу пратити разна правила: брашно се узима само из пуне вреће, вода за тесто се доноси са три извора, домаћица пре спремања мора да се окупа… У источној и јужној Србији, домаћин или домаћица, рукама улепљеним од теста, хвата воћке, кошнице и стоку да их учини плоднијим.
Стари обичаји и веровања
– Ваља се за Божић поновити
– Од Божића до Светог Стефана не ваља да се кућа чисти
– На Божић не ваља никоме ништа позајмљивати да се ствари из куће не би развлачиле целе године
– У појединим деловима Србије кашике и виљушке се везују на Бадњи дан ујутро и остављају на место где стоји брашно
– Ако на Божић падне киша, верује се да ће родити све што се окопа мотиком
– За Божић се пали само једна свећа
– Од Бадњег дана до завршетка божићних празника, у појединим крајевима се верује да не сме да се чује свађа, као и да би сви послови требало да се обављају у тишини како би укућани имали здравља, среће и напретка
Временска прогноза
Постоји и обичај да се на Бадњи дан увече од главице црног лука исцепа дванаест белих љуски. Ставе се на прозор и у сваку се сипа мало соли. Ту остану да преноће. Најстарији члан породице на Божић разгледа љуске. У којој има воде, у том месецу ће бити кише. Ако је нека љуска сува, тај месец ће бити сув. Тако се запише време за целу годину.
Божић Бата
Према народној традицији, Божић Бата у ноћи између Бадњег дана и Божића посећује домове у којима се слави празник да би им оставио благослов, а деци поклоне.
Божићна здравица
„Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!”
