Штрпци: Мини фарма мангулица- Пензионер Симо Кесер одлучио се за узгој ове ријетке сотре свиња.

0
1854

На прњаворском подручју однедавно се узгаја једна нова сорта свиња, а ради се о такозваним мангулицама. Пензионисани просвјетни радник, Симо Кесер из Штрбаца, одлучио се за узгој ових свиња на својој мини фарми.


DSCN0332

-Трнутно имам двије крмаче од 80 до 120 кг и осморо прасади од 20 до 30 кг. Иначе немам више пристора на овом  имању гдје живим, јер се ту ради о окућници од око три дунума, а веће имање ми је прилично удаљено- прича Кесер.

Мангулице су релативно нове на нашем тржишту, па се њиховим предностима мало зна, а овај вриједни домаћин појаснио је да постоје три категорије ове сорте свиња.

-Оне су поријеклом из Србије. Имају бијеле, ласасте и црне. Ја тренутно имам те ласасте које нису уопште претјерано захтјевне за узгој. Једу све могуће, од кукуруза, ражи, пшенице, па чак и сијено и нису пробирљиве-

Ове свиње нису предвиђене за држање у жици, јер ровећи траже себи потребне минерале, а ваљањем у блату се штите од наметника. Ласасте мангулице могу достићи тежину до 120 кг ако се тове, а наш саговорник је за своје потребе ухранио рањеника који је за годину дана имао 195 кг.

DSCN0345

-Постоји заблуда да су то неке мање свиње, јер оне се исто могу ухранити, али под условом да се ипак о њима води рачуна. Научно је утврђено да је месо мангулице здравије за конзумирање од обичног свињског меса због мањег холестерола. Ове свиње садрже и до 50 одсто мање холестерола од наше конвенционалне домаће свиње, што је најприближније печеној пилетини, а далеко мање од овчетине, говедине и тако даље, када би упоређивали-сматра Кесер.

На подручју општине Прњавор има неколико узгајивача који су се одлучили за узгој мангулица, али тешко је доћи до аутохтоне врсте. Ипак Кесер води рачуна да узгаја чисте мангулице. Мана им је каже то да немају велику плодност.

-Крмаче мангулице по окоту дају троје до петоро прасади, што је далеко мање од обичних домаћих свиња-

DSCN0341

Разлика између мангулица и домаћих свиња је и у цијени на тржишту. Тако се за килограм живе ваге код нас и у Србији  треба издвојити од 8 до 10 марака, док је у сусједној Хрватској ова цијена далеко већа.

-Проблем је код нас што још нема економске оправданости за узгој мангулица јер када дође муштерија и кажеш му продајну цијену, он одмах окреће главу, али свака роба има свога купца-

Кесер планира проширити узгој мангулица у будућности, али највећи проблем му је недостатак простора.

-Нисам сигуран шта ћу и како ћу, јер ми се не да поново селити на имање које имам удаљено од куће, али отом потом, видјећемо- додаје наш саговорник.

Необичне, бар за наше прсторе, мангулице тек требају заузети своје мјесто у узгоју, а и на тржишту, а наш саговорник, наставик у пензији, планира и даље да их узгаја на својој фарми.

Месо мангулице је изузетног квалитета и због тога је тражено на свјетским тржницама гдје постиже цијену од пет евра по килограму живе ваге.

Мангулице у Мађарској, Швајцарској, Аустрији и Њемачкој уживају популарност која је у посљедње вријеме у порасту. Њено месо се продаје као резултат маркетиншког приступа који посебно промовише еколошке аспекте екстензивног узгоја, али и генетску предодређеност за производњу биолошки високо квалитетног меса.У Републици Српској постоји тек неколицина узгајивача мангулица.

СРПСКИ БРЕНД

Србија је за вријеме Милоша Обреновића имала свој признати извозни бренд – мангулицу. Сам Милош је био највећи свињарски трговац на Балкану, а посао је започео сортом познатом као шумадијска свиња. Од те сорте, укрштањем, настала је данашња мангулица.

ЗДРАВО МЕСО

Пошто су блиски дивљим свињама чије  је месо квалитетно због природне исхране, мангулицама је потребно слично окружење. Прво, потребно им је доста простора, тако да их не можете задовољити једним класичним обором за прасиће.Велики број узгајивача настоји на томе да окружење у којем их узгајају буде што сличније природном, с обзиром да су дивље мангулице живјеле у шумама, пашњацима, па чак и мочварама. Доста се пази на њихову исхрану, јер им не прија вјештачка храна, која је пуна пестицида, од чега чак могу и да угину. Дакле, најбоља је природна храна како би месо било квалитетно –  жир, курукуз, јечам, шаргарепе, јабуке…. Иако је доста скупо, месо мангулице је тражено, због укуса и због ниског садржаја холестерола. Мангулица има 75% мање масноће од обичне прасетине, а 50% мање од говедине. Поред укуних кобасица и пршуте, доста се траже сланина и маст, а од крзна се праве четке, такође веома квалитетне. /М. Попадић; Наш завичај/

PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here