Домови здравља у Српској су упоредо са гомилањем дугова годинама повећавали и број радника, што потврђује анализа Фонда здравственог осигурања РС, према којој имају вишак 1.386 запослених.
Прописане квоте је по запошљавању медицинског и немедицинског кадра највише прекорачио бањалучки Дом здравља, који је закључно на крају прошле године умјесто 700 имао 878 радника. У стопу га прати и добојски Дом здравља, гдје су у нову годину ушла 103 радника вишка, а ништа боља ситуација није ни у Зворнику, чији је платни списак био дужи за 77 имена него што је неопходно. Анализа показује да се једино Дом здравља у Петровцу придржава прописа и има тачно онолико запослених колико је предвиђено стандардима и нормативима Министарства здравља и социјалне заштите РС.
У Фонду здравственог осигурања РС су истакли да је правилником о основама стандарда и норматива здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања, који доноси Министарство здравља и социјалне заштите, прописано на који начин се одређује потребан број запослених у здравственим установама.
– Тај број првенствено зависи од броја осигураника, односно становника којима здравствене установе пружају заштиту, броја и врсте услуга које поједине установе пружају и других параметара – казали су у Фонду.
Фонд здравственог осигурања домовима здравља финансира услуге здравствене заштите које пружају осигураним лицима по јасним критеријумима, а најважнији је број осигураника регистрованих у дому здравља.
– Колико ће новца који дом здравља добити од Фонда искључиво зависи од броја осигураних лица на територији тог дома здравља, а не од броја радника. Води се рачуна и о томе да ли се дом здравља налази у развијеној, средње развијеној или неразвијеној општини – истакли су у Фонду здравственог осигурања који не финансира плате запослених у здравственим установама.
Запошљавање је у искључивој надлежности менаџмента домова здравља и локалних заједница које су њихови оснивачи.
– Локалне заједнице су и најчешћи налогодавци када је ријеч о запошљавању нових радника, а ништа или скоро ништа не издвајају за финансирање здравствене заштите, иако им је то законска обавеза – истакли су у Фонду здравственог осигурања.
Додали су да често долази до ситуација да поједини домови здравља не могу да исплате плате или да уплате доприносе, па чак и да не желе да пружају услуге осигураним лицима, иако сваког мјесеца од Фонда добијају новац за финансирање тих услуга.
– Недопустиво је да због прекомјерног броја запослених трпи осигураник, јер здравствену заштиту и плаћамо у име њих и циљ нам је да они имају квалитетнију и што доступнију здравствену заштиту Не желимо да спорим ничије радно мјесто, али је неприхватљиво да од наше транше установе исплаћују плате вишку запослених, јер се тиме директно нарушава доступност и квалитет здравствене заштите. Питањем плата вишка запослених требало би да се баве локалне заједнице и менаџмент здравствених установа – наводе у Фонду.
У бањалучком Дому здравља истичу да је, према извјештајима које имају начелници служби, наведени број радника неопходан за несметано функционисање служби и пружање квалитетних здравствених услуга.
– Не планирамо отпуштање, нити прерасподјелу радника у друге установе, него очекујемо веће учешће локалне заједнице у финансирање здравствене заштите – казали су у овој установи.
Директор Дома здравља Добој Радослав Николић каже да тренутно имају 296 запослених, што је за педесетак мање него на крају прошле године.
– Од 2012. године број радника је смањен за 100, зато што је Фонд здравственог осигурања, мимо мреже здравствених установа коју усваја локални парламент, послове дао приватним здравственим установама, због чега ћемо бити приморани да наставимо са рестрикцијом. То је директна посљедица, јер се на тај начин смањује број услуга које ми пружамо. Кроз пројекте са ресорним министарством у Центру за ментално здравље смо оформили тим за болести зависности, који надлежни никад нису уврстили у нормативе – казао је Николић и додао да је ситуација таква да нема вишка раника, него је проблем недостатак новца.
Немедицински кадар
Поједини домови здравља имали су мањак немедицинског кадра.
Међу њима су домови у Лакташима, Козарској Дубици, Бијељини, Источном Сарајеву, Палама и Братунцу. Највише немедицинског кадра недостајало је у Дому здравља у Бијељини.
У табеларном приказу се види и стање у прњаворском Дому здравља, гдје је процјењени потребан број радника 77, а тренутно запослено 110 људи.
глас српске
