Мјесецима је Драган Тубак (на слици са репортером нашег портала) стрпљиво чекао завршетак такмичарске сезоне у Грузији,да би љетни одмор провео у родном крају,Доњим Вијачанима.На породичном огњишту у овом питомом прњаворском селу,на граници са челиначком општином,са родитељима,сестром,супругом и синчићем Лазаром,прославио је титулу побједника националног Купа Грузије ,са екипом Батумија.
-Било је заиста напорно,али смо успјели остварити добар пласман у Првој лиги. Још више постигли смо тријумфом у Купу,чиме смо се одужили за подршку наших вјерних и многобројних навијача,каже 30.огодишњак ,који у миру и тишини вијачанског краја понекад сабира и петнаестак година дуге кошаркашке успомене.
Прве кошаркашке кораке направио је у екипи Укрине из Челинца,одакле се преселио у редове бањалучког Борца.Посебно се сјећа тренера Дерајића и Мићића.Најдуже,чак шест годиона, задржао се у екипи ФМП-а,с којим је освојио Куп Србије и допринио да се клуб из београдског предграђа пласира у тадашњи Куп Радивоја Кораћа.
-Имао сам и двогодишње искуство у Борцу из Чачка,након чега на ред долази оно право иностранство.Играо сам у два белгијска прволигашка клуба,потом сам у Мароку такође промијенио дресове двије екипе,провео сам извјесно вријеме у Македонији,па је на ред дошла Грузија.Упознао сам културу и традицију многих народа,али су ме Грузијци посебно импресионирали,враћа се у прошлост овај Вијачанац.
Гдје год се појави, Тубак привлачи пажњу пролазника због 217 цантиметара висине.Стекао је много пријатеља и познаника у Прњавору,а оно што употпуњује његов профил је скромност и стална спремност да разговара о кошарци,али и да,на тражење другара, препричава бројне лијепе успомене стечене у неколико држава Европе и Африке.
Додуше,Драгану је у посљедњих двадесетак мјесеци остало мање слободног времена,јер помаже супрузи Милани око њиховог несташног синчића Лазара.
-Много тога лијепог сам видио и доживио по свијету,али ми је најљепше у родном селу.Овдје,у Доњим Вијачанима,као истинској ваздушној бањи, на прави начин пуним батерије и чекам завршетак разговора око преласка у другу екипу.У близини родне куће је и познатуи манастир Ступље,чије постојање такође доноси максималну сталоженост,која је неопходна због свих стресних ситуација какве ме ,као и моје другаре,неизбјежно стижу на утакмицама,каже најбољи прњаворски кошаркаш свих времена.
Тубак редовно прати и догађања у лигама бивше државе,осврне се на остварења ОКК Прњавор и прижељкује да овај град коначно добије стандардног кошаркашког прволигаша.(прњаворливе.инфо)
