Нова књига говори о прошлости Прњавора и заборављеним родољубима прњаворског краја.
Ова књига носи наслов “Лазар Трифковић: добротвор Српске Цркве и просвјете, родољуб и историограф” и говори о културном и вјерском животу Срба у Прњавору у другој половини 19. вијека као и о тежњама за ослобођење Српства у вријеме Босанскохерцеговачког устанка.
Поред кратке историје прњаворске Парохије, приказује се и грађански живот, задужбинарство и прегалаштво на пољу просвјете и културе старог Прњавора.
Књига се бави и просвјетним животом и Српском школом, те у њој по први пут излазе подаци о почетку рада просвјете у Прњавору као и спискови свих учитеља Српске школе од 1843. године до почетка Првог свјетског рата. У књизи је описан рад Црквено-школских одбора и њихово залагање за просвјету као и за изградњу Храма Светог Георгија.
У дугој историји српског страдања Лазар Трифковић препознао је образац националног живота, за Небеску Србију, и у првом повољном историјском тренутку, у времену буђења националне свијести у 19. вијеку као стражар на светосавској стази у прњаворској малој варошици показао примјер племенитости, честитости и великог родољубља.
Није било простора настањеног Србима који није чуо за име Лазара Трифковића из Прњавора. Био је узор Србима и српској омладини, надахнут најчистијом искром љубави према српском роду и његовим највећим светињама: Цркви и школи.
Лазар је био човјек изразитог духа, представник грађанске интелигенције који је својим животом и дјелом свједочио да Црква, просвјета и култура имају исти задатак – да чувају успомену на све што је свето у српском роду. Као честити трговац, био је велики народни и црквени добротвор, те није било ниједне културне, националне и општекорисне акције у широј околини коју Лазар није финансијски помогао. Био је познат као човјек широке доброчинитељске руке, нарочито када је требало помагати сиромашне и невољне. Значајно је помагао и оне који суписали за народну просвјету, а нису могли сами штампати своја дјела. Финансијску подршку је сматрао својом родољубивом обавезом. Све што је стицао током живота: знање, богатство, углед и контакте, стављао је на располагање Српству, Цркви и сиромашнима. Као предсједник Српско-православне Црквено-школске општине био је главни добротвор Српске школе и заслужан за њен опстанак у најтежим временима, а у исто вријеме и кључна личност при градњи Храма Светог Георгија у Прњавору.
Ова књига се бави и улогом Лазара Трифковића као историографа у периоду од 1875. до 1878. године, када је незадовољство српских сељака прерасло у устанак и оружану побуну. То је био један од значајних догађаја који стоји у тијесној вези са неизбјежним и коначним издисајем отоманске империје на европском тлу и прерасподјелом сфера утицаја тадашњих европских сила.
Лазар је био једина за сада позната особа из наше вароши која је свједочила свијету истину о мрачним приликама свога времена у Босни у прњаворском крају. Као сарадник неколико значајних листова, прикупљао је и слао извјештаје о страдању српског народа на простору између планина Вучјака, Љубића и Мотајице па све до ријеке Саве на сјеверу, и тако оставио пребогату грађу о злодјелима Турака и локалних потурчењака над православним Србима и другим хришћанима у времену 1875–1878. године.
Финансирање овог пројекта помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије, Секретаријат за вјере Владе Републике Српске и Општина Прњавор. /М. Попадић. prnjavorlive.info/
