Нове мјере за месопрерађивачку индустрију у Српској (ВИДЕО)

0
2535

Представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Привредне коморе, узгајивача свиња и јунади, као и Месне индустрије “Левита” из Градишке разматрали су могућности ревитализације овог прерађивачког капацитета и увезивања прерађивачке индустрије и примарних произвођача ради ефикаснијег наступа на тржишту.

Закључено је да у року 15 дана буде формирана радна група, која ће понудити рјешење и могућност сарадње. Сточари нису задовољни законском регулативом на нивоу БиХ. Кажу да се хитно морају поштрити контролне мјере увоза, увести правилник о декларацији производа, самањити намети и повећати откупна цијена сировог меса, јер у противном ова грана пољопривреде биће уништена.

Дневни производни капацитет месне индустрије “Левита” из Градишке су око 200 јунади, 600 свиња, 20 тона прераде и око 20 тона производње сухомеснатих проивода. Ипак, све то је недовољно за опстанак овог предузећа које ове године није успјело да пласира око 1.300 јунади на турско тржиште. Рјешење виде у пререгистрацији у акционарско друштво, а за оживљавање погона било је неопходно уложити 500.000 евра.

– И ја ћу бити акционар, нека нешто покушају да уреде. Ја сам покушао али нисам могао то да покренем једноставно због тржишта које је такво какво јесте , јер увози свако и свакако – каже Богдан Сладојевић, директор “Левите”.

– Очекујемо да би за “Левиту” били заинтересовани сви товљачи у кругу Лијевча, Посавине, а можда и све до Семберије.  Уколико би у “Левити” био већи број клања велики број товљача би повећао своје капацитете и врло брзо би могли да повећамо овај процент, јер смо мало заступљени на домаћем тржишту – каже Мишо Маљчић, предсједник Удружења свињара Републике Српске.

У Српску је ове године увезено меса и месних производа око 204 милиона марака, а извезено 88 милиона што је много више у односу на прошлу годину када је извоз био 12 милиона марака. У ресорном министарству свјесни су да капацитети за производњу и извоз свих врста меса нису довољно искориштени.

– Проблем је што се поједини прерађивачи који наступају на иностраним тржиштима, попут Турске, окрећу увозу сировине, умјесто куповини домаћег пољопривредног производа – кажњ Гордана Роквић, помоћница министра за пољоприврду.

Уништени клаонични капацитети, заинтересованост за откуп смрзнутог месо треће и четврте категорије, немогућност обавезивања тржних центра и увозника да откупљују домаће и да на својим рафовима имају 51 одсто домаће производње, као што је случај у другим земљама само су неки од проблема с којима се суочавају сточари из Српске.

– Неопходно је да се почне примјењивати правилника о декларисању хране, да се месо на полицама почне декларисати, да би се сигурно знало поријекло, ветеринарски печат и остало што је потребно – каже Горан Рачић, предсједник Подручне Привредне коморе Бањалука.

Досадашње мјере ресорног министарства када је ријеч о подршци домаћој производњи и даље су на снази. Ипак, без унапређења спољнотрговинаског пословања и доношења мјера заштите домаће производње не може се говорити о ревидирању Споразума о стабилизацији и придруживању, који би ишао на штету домаћим пољопривредним произвођачима – поручују у ресорном министарству. rtrs

PODIJELI