У интервјуу за Атинско-македонску новинску агенцију /Амна/ Цвијановићева је нагласила да Дејтонски споразум јесте зауставио трагични сукоб, али је истовремено јасно и прецизно одредио расподјелу надлежности и начин функционисања институција на свим нивоима власти у БиХ.
Говорећи о тврдњама да је Дејтонски споразум превазиђен, Цвијановићева је рекла да проблем са Дејтонским споразумом није у томе што је превазиђен, већ што није добио шансу да заживи у пракси.
– Ни мастило на перу којим је потписан није се осушило, у тренутку када је кренула његова насилна и противправна ревизија. То су најчешће радили високи представници у БиХ који су себи, опет противправно, прибавили диктаторска овлаштења, урушавајући демократске темеље и повјерење између различитих етничких група у БиХ – истакла је Цвијановићева.
Она је упитала чему уопште избори, домаће институције и представници народа, ако ће одлуке у земљи доносити неизабрани странци који никоме не полажу рачуне за своје поступке?
– Осим тога, интервенционизам те врсте је у супротности са демократским начелима, па тиме и процесом европских интеграција. Резултат те политике је уставноправни и политички хаос, у којем Устав у многим областима предвиђа једно, а у пракси се спроводи нешто сасвим друго – појаснила је Цвијановићева.
Она је рекла да се њена политика, као и политика Републике Српске своди на досљедно поштивање Дејтонског споразума и Устава БиХ који је његов Анекс четири и ништа мање и ништа више од тога.
– То је једна сасвим легитимна и легалистичка позиција која не подразумијева никакве подјеле, већ интензиван дијалог представника различитих етничких група и консензус у одлучивању, баш како и предвиђа највиши правни и политички акт у БиХ – нагласила је Цвијановићева у интервјуу за грчку новинску агенцију.
На тврдњу грчке агенције да је БиХ готово три деценије након рата и даље оптерећена етничким подјелама, Цвијановићева је одговорила да то што се назива етничким подјелама, она би назвала демократским плурализмом различитих етничких група, карактеристичним за консоцијативне демократије, упитавши зашто је то дозвољено и нормално у једној Белгији, која је чланица ЕУ, а у БиХ се представља драматично.
На питање да ли дијели мишљење са онима који изражавају бојазан да је БиХ тренутно најопасније жариште тензија на Балкану, Цвијановићева је рекла да не дијели, те да се свака земља суочава са одређеним изазовима, па тако и БиХ која је по много чему специфична.
– Постоји много комплексних изазова у БиХ, али они нису безбједносне, већ политичке природе. Због тога не сматрам оправданим, нити корисним бомбастичне медијске написе који предимензионирају унутрашње проблеме у БиХ или им дају неку безбједносну конотацију, јер је штетно, а уосталом и нетачно – појаснила је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ.
На питање каква је ситуација са миграцијама у БиХ, Цвијановићева је одговорила да је, генерално, БиХ већином транзитна земља, а готово никада крајња дестинација миграната.
– Због тога се трудимо да за њих обезбиједимо све неопходне хуманитарне услове, али смо исто тако јасно рекли да на територији Републике Српске не посједујемо одговарајуће капацитете за њихов смјештај. Мислим да је важно да на свим нивоима власти испоштујемо све безбједносне и хуманитарне стандарде, као што смо радили и у претходном периоду, уз уважавање чињенице да БиХ ипак није њихов циљ, већ само успутна станица – рекла је Цвијановићева.
Говорећи о односима БиХ и Грчке, Цвијановићева је рекла да у билатералним односима нема отворених питања, те да су они на веома високом нивоу, што представља одличан темељ за унапређење сарадње у бројним областима.
– Постоји огроман неискориштен простор у том погледу, посебно у домену привреде, енергетике и туризма. Наша жеља је да спољнотрговинска размјена БиХ и Грчке буде много интензивнија, јер је на прилично ниском нивоу, а да пословни људи буду боље увезани него што су данас – додала је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић у интервјуу за грчку новинску агенцију Амна.
