Док Ердоган поручује да је био приморан да се на овај начин супротстави моћним свјетским нацијама, опозиција тражи поништавање референдума. Да је било неправилности поручено је и из ОЕБС-а.
Одговор на питање шта доноси нови устав у Турској у најкраћем, могао би да гласи- већа овлашћења предсједника. Ипак иако састављен од 18 чланова има низ измјена и новина. Предсједнику је дата могућност да поставља истакнуте званичнике, укључујући и министре и једног или више потпредсједника. Најзанимљивије је то што се укида функција премијера.
“Предсједник је добио подршку нешто више од 50 процената. Он мора да побиједи и на предсједничким изборима и бојим се да ће то да повећа репресију”, рекао је аналитичар Герет Џенкинс.
Нови устав предвиђа да предсједник не може да има испод 40 година, може да буде биран на два мандата по пет година и дозвољено је да буде члан политичке партије, као и да влада декретима. Предсједнички и парламентарни избори биће истог дана.Сљедећи би требало да буду одржани 2019, што значи да би садашњи предсједник Тајип Ердоган, на власти могао да остане до краја 2029. године.
Промјене и у турском правосуђу. Предсједник заједно са парламентом може да бира четири члана Врховног одбора судија и тужилаца. То је правосудно тијело које именује и смјењује кадрове у судству. Војни судови биће забрањени. У случају како је наведено “устанка против домовине” предвиђено је увођење ванредног стања.
Измјене устава нису добиле подршку у највећим турским градовима-Истанбулу, Анкари и Измиру. Већина је гласала ЗА у дијаспори гдје живе турски држављани – у БиХ, Македонији, Албанији, Њемакој. Многи политички аналитичари сматрају да ће референдум бити уље на ватру и онако подјељеном турском друштву.
“Криза друштва ће бити заоштрена јер се уводи један систем који, с обзиром на, нажалост, низак ниво демократске културе у Турској, не може имати ефекте какве има у САД или у Француској за вријеме Де Гола, него ће имати ефекат ауторитарности, дакле, власти једног човјека и то за Турску са стајалишта демократије, по мом мишљењу, није добро” сматра аналитичар Жарко Пуховски.
Док су аналитичари мишљења да ће резултати референдума дестабилизовати Турску, бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић не дијели то мишљење.
“То ће стабилизирати процесе у Турској и учинити је још снажнијим стабилизирајућим фактором,то једно снажно лидерство” изјавио је Изетбеговић.
“Да ли сада можемо да говоримо о стварној демократији када су и посљедње кочнице да буду контролисане власти укинуте”, истакао је аналитичар из Сарајева Ешреф Кенан Рашидагић
Званичници из Европе и свијета сматрају да Турска треба да добро размисли о наредним корацима. Неки оцјењују да се овим референдумом Турска одлучила против ЕУ, односно да се све више удаљава од правне државе и демократије.
