Сестре Љубинка и Рада Брковић из Штрбаца слободно вријеме проводе у ловачким активностима, а љубав према овом хобију наслиједиле су од оца Љубе.
Баш на дан затварања сезоне лова на срнећу дивљач, посљедње недјеље у фебруару, посјетили смо породицу Брковић из Штрбаца, у намјери да одгонетнемо дилему ко су бољи ловци: мушкарци или жене. Питате се, што баш породицу Брковић? Одговор је једноставан: у овој кући све врви од ловаца!
Ово није обична ловачка прича, пред којом би, како у шали воле рећи и ловачки пси поклопили уши да је не чују, јер је увријежено мишљење да ловци воле мало и да се “похвале”. Шалу на страну, јер се у овој “ловачкој породици” ловом баве веома озбиљно.
Још у ловачким униформама јер је био ловни дан, затекли смо сестре Раду и Љубинку, које су цијели дан, иако магловит и кишовит, провеле у обиласку шумских реона овог села, заједно са осталим члановима ловачке секције „Штрпци“.
У лову су тог дана, кажу остријељене двије лисица, а остатак дружења искористили су за договор о пребројавању дивљачи, које ће услиједити почетком марта.
Љубинка /20/ и њена годину дана старија сестра Рада овим хобијем су се почеле бавити још као мале, уз оца Љубу, који иза себе већ има завидан ловачки стаж. Љубинка је по занимању прехрамбени прерађивач и запослена је у једној прњаворској фирми, али за лов се, каже, увијек нађе времена.
Прошле године у јулу је положила ловачки испит и постала пуноправни члан Ловачког удружења „Борик“ Прњавор- секција Штрпци. У децембру је положила и испит за руковање оружјем тако да под пуном ловачком опремемом, која подразумијева ловачку пушку марке бајкал и карабином ужива у свом хобију. Иако мали број женске популације има афинитета према лову, наша саговорница каже да ипак има заљубљеница у овај вид рекреације. Доказ за то је и необично друговање у Котор Вароши, гдје су се почетком године окупиле жене ловци, а коме је присуствовала и Љубинка.
-Било нас је преко тридесет жена и млађих дјевојака, дружиле смо се, размјењивале искуства. Необично јесте, али заиста сам са собом понијела лијепе утиске са тог сајма и на то сам поносна- истиче Љубинка.
У ловачком удружењу „Борик“ Прњавор укупно има десет женских чланица, од којих су три активни ловци. Најљепши дио овог хобија, као и свих облика окупљања јесте свакако дружење, па је то мотивисало и овог младог женског ловца из Штрбаца. Иако још није имала улова, Љубинки смо пожељели бистар поглед и мирну руку, како би у што скорије вријеме из лова донијела трофеј.
-За први трофеј у лову жељела би вука. Бас ускоро идемо на хајку вука која се организује на Озрену, па видјећемо како ће ме послужити срећа- додаје Љубинка.
У њеном погледу док прича о будућим ловачким плановима видјела се здрава такмичарска снага , а иако би било за очекивати да бар мало зазире од дивљих животиња, страха није било.
Љубинка највише воли проводити вријеме на отвореном, у природи са својим пријатељима, ловцима и то јој испуњава душу. Оно што јој нарочито смета је криволов, а у зимском периоду у обиласку и храњењу животиња знали су наићи и на замке за животиње.
-Против тога сам јер ми у удружењу ловимо исправно, по утврђеним правилима, бодовима, водимо о свему рачуна, плаћамо чланарину, док криволовци наносе велику штету животињском фонду тим криволовом. Свједоци смо и да се знакови поред пута који указују да има дивљачи у близини такође стално уклањају и то исто није добро-
А љубав према лову у домаћинству Брковића исказала је и Љубинкина годину дана старија сестра Рада. Ова млада дјевојка завршила је двије средње школе и то економску и пословног техничара. Она је од 2012.године постала члан ловачког удружења „Борик“, а за разлику од Љубинке, она у својој колекцији већ има и један трофеј.
На слици: Рада Брковић
-Устријелила сам срндаћа прошле године у јуну и могу вам рећи да је осјећај заиста прелијеп. Ишла сам и претпрошле године за вријеме лова на срндаћа али безуспјешно, али зато сам ето успјела други пут-задовољно прича Рада. Иако је била и сестра са њом, Рада каже да ривалства међу њима нема. Она је прошле године на Озрену учествовала и у хајки на вука, гдје је била и најмлађи члан, што за њу представља посебну част.
Лов не би био комплетан без паса, а сестрама у њиховом хобију помажу Џона, Лајка и Циго.
-На Џону су нарочито сви навикли и у лов се без ње не креће јер она увијек мора нешто истјерати, прави је ловац-прича Рада.
За љубав ових, наизглед њежних дјевојака „крив“ је отац Љубо. Он је ту за сваку њихову неодумицу, јер се ловом бави преко петаест година, када је постао члан овог удружења. На питање шта је најљепше када се оде у лов, Љубо шаљиво поручује -Кад се сједне јести јер изгладнимо од ходања по шумама и њивама-
Највише у Штрпцима има срнеће дивљачи, али и зечева, фазана, лисица, даброва, куна и тако даље. Љубо се сјећа да је пред рат наишао и на вука, што је прилично необично за ово подручје.
-Занимљиво је било и то када је у Горњем Брестову боравио медвјед. Виђали су га људи скоро два мјесеца и онда је отишао. А на овом ловном подручју, у пролазу су понекад и дивље свиње, мада је и то ријеткост- каже Љубо.
Лов није нимало јефтин хоби, прича најстарији ловац у кући Брковића, али љубав према овој дисциплини је ипак јача од свега.
-Чланарина за жене ловце у ловачком удружењу је 35 КМ на годишњем нивоу, а за мушкарце 120 КМ. Осим тога, ми морамо да обезбиједимо и оружје, муницију, све потребне реквизите за одлазак у лов, али кад се нешто воли није проблем одвојити ни новац-сматра Љубо.
Ловца Љубу и његове кћерке Раду и Љубинку сигурни смо, очекује много трофеја у будућим ловачким походима, а до неког другог повода када будемо са њима разговараи, пожељели смо им бистар поглед и мирну руку- како ловци воле рећи кад крену у лов.
Добро организовани ловци
Ловци у Штрпцима су веома добро организовани, а у секцији је тренутно 63 члана. На овом подручју налазе се три ловачке куће и шест ловачких чека, а ловци планирају направити још двије ове године. Дружења ловаца, када је у питању сезона лова, трају од новембра до фебруара, а сваке недеље у том периоду је ловни дан.
Подмладак
У Брковићима стасава још један заљубљеник у природу и лов, Љубин син Срђан који има 15 година, са оцем и сестрама почео је да се бави ловом као пионир“ а о пушкама и многим ловачким триковима већ сада пуно зна. Маријан Попадић.
