Teško je komentarisati izjavu nekoga ko nije objektivno upućen u istorijska, sociološka, pravna i politikološka pitanja uopšte, a pogotovo ovih prostora. Takođe je teško komentarisati nekoga ko je nesporni politički profiter, jer ne znam čime bi se to Željko Komšić bavio i gde bi i u čemu uspeo kada se ne bi bavio kalajevštinom i kršenjem načela Ustava BiH o konstitutivnosti tri naroda koji konstituišu BiH u ustavno-pravnom i društvenom smislu.
Kaže to u intervjuu za “Glas” Radomir Lukić, profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu povodom stava hrvatskog člana Predsjedništva BiH da je potrebno odustati od koncepta konstitutivnosti u BiH.
– Vjerovatno bi se bavio nekom ilegalnom trgovinom, kao što nelegitimno trguje sa Bošnjacima u političkom smislu – ističe Lukić i dodaje da Komšić u kantonima sa hrvatskom većinom dobija oko 10 odsto glasova, pa odatle nije teško zaključiti ko ga bira i zašto to znači da on sam predstavlja “kršenje načela konstitutivnosti tri naroda i ne ne predstavlja političku volju Hrvata u BiH”.
Komšić tvrdi da je to predviđeno presudama Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura, najviše u slučaju Sejdić-Finci?
LUKIĆ: Presuda Evropskog suda za ljudska prava je sama po sebi veoma sporna. Ona ne traži eliminaciju tog načela, koje je kao što rekoh, jedini temelj koji obezbeđuje opstanak BiH i mir u njoj. Ona traži mogućnost pristupa onih koji se ustavno određuju kao “ostali” u Predsedništvo BiH i Dom naroda. To nije isto što i eliminacija temeljnog načela o konstitutivnosti tri naroda i dva entiteta. Međutim, sa druge strane, osim presude Evropskog suda za ljudska prava mi znamo i za Ejupa Ganića, kao člana Predsedništva BiH izabranog 1991. godine, koji je navodno poticao iz reda “ostalih”, znamo za njegovo delovanje, kao i za tu vrstu izborne prevare. Toj izbornoj prevari je ravna izborna prevara sa Komšićem.
Da li je to usamljeni prijedlog Komšića ili neki ozbiljniji krugovi puštaju probni balon i ispipavaju teren?
LUKIĆ: Mislim da se radi o združenom delovanju Komšića i Bošnjaka, jer on je njihov predstavnik u političkom i idejnom smislu. Bošnjaci podrivaju Ustav BiH na ovaj način pričom o tzv. građanskoj državi odavno, s vremena jače, a s vremena slabije. U ovom momentu nema snažnijih pokušaja da se to učini. Na kraju, o tome odlučuju tri konstitutivna naroda i dva entiteta. A nemaju svi konstitutivni narodi nameru da to učine, kada već tu želju imaju Bošnjaci, koji bi eliminacijom konstitutivnosti da ostvare političku projekciju i želju muslimanskog fundamentaliste Alije Izetbegovića.
Hipotetički, koje sve intervencije u ustavima bi trebalo preduzeti za to o čemu Komšić priča?
LUKIĆ: To znači donošenje potpuno novog Ustava, jer postojeći nije moguće “prepraviti” poput stare odeće siromašnih roditelja za njihovu decu, kako stara odeća ne bi bila bačena, jer za novu roditelji nemaju novca. Postojeći Ustav ne predviđa postupak za donošenje novog ustava, već samo za donošenje amandmana. Amandman znači dogradnju i delimičnu “popravku” ustavnih rešenja, ali ne i donošenje potpuno novog ustava. Novi ustav može da bude donesen samo uz pravnu revoluciju tj. konstituisanje nove ustavotvorne vlasti, bilo saglasnošću osnovnih društvenih grupa, bilo revolucijom u njenom političko-istorijskom značenju, koja je uvek do sada podrazumevala građanske ratove, rušenje i nasilje. Za gornje nema uslova, a ni potrebe.
Kakav odgovor Srpska treba da ima ukoliko neko ozbiljniji i kredibilniji nastupi sa onim što govori Komšić?
LUKIĆ: Republika Srpska i Srbi imaju mehanizam odbrane svojih interesa. Pre svega upotrebom ustavnih sredstava samozaštite. Ako institucionalni mehanizam ne da svog efekta u očuvanju Srpske i srpskog identiteta izraženog u politici, ustavu i pravu uopšte, jer ga drugi ne uvažavaju i krše, onda i vaninstitucionalnim putem. Sve do samostalnosti.
Preispitivanje
Gdje je izlaz iz krize u koju je BiH na odlasku iz nje uvukao Valentin Incko?
LUKIĆ: Eliminacijom Inckovih tzv. izmjena i dopuna Krivičnog zakona BiH u koji je uneo krajnje osorne, stigmatizujuće odredbe o navodnoj zabrani negiranja zločina genocida i veličanja onih koji su zbog genocida osuđeni pred tzv. haškim tribunalom. Republika Srpska nije ni Nemačka ni Austrija niti su Srbi učinili sve što su učinili građani Austrije kao podanici Trećeg rajha da bi takve odredbe bile nužne i opravdane. Svaka istina pa i tzv. sudska istina mora da bude preispitivana i podložna objektivnoj kritici. To je prvi korak za izlazak iz ove krize.
