“За конкурс сам чула од директорице и професорице. Морам рећи да сам јако срећна што идем у Гимназију, јер се у овој школи заиста много залажу за наше знање и информишу нас о свим такмичењима и конкурсима. Прво сам се пријавила на школско такмичење, али сам ту писала онако како пишем и свакодневно. Онда сам мало истраживала краснопис и калиграфију, тражила разне стилове, да бих касније кући вјежбала писање” казала је Ђураш за Радио Прњавор.
Ћирилицу Тара пише од другог разреда, а у свакодневном животу такође користи ово писмо. На поменутом такмичењу у Бањалуци, истиче, оцјењивало се да ли су слова правилно написана, да ли су линије једнако подебљане и сваком слову се посвећивала посебна пажња. “Красопис је постао мој хоби и зна бити тешко, али је и занимљиво. Ја сам израдила свој посебан стил писања, који се мени свиђа, јер сам сваком слову додала нешто своје, аутентично. Примијетила сам да моји вршњаци не воде много рачуна о томе како пишу, много употребљавају скраћенице и мислим да морамо више да обратимо пажњу на лијепо писање.” казала је Тара.
Ђурашева је учествовала и на такмичењу који је расписала Градишка библиотека, гдје је освојила прво мјесто у конкуренцији свих грађана, а учествовала је и на конкурсу Музеја РС, поводом Ноћи музеја и њен рад је био изложен у музеју, 13. маја, а узела је учешће и на конкурсу у Новом Саду, на тему “Штампана велика слова”.
У увјежбавању красописа Тари помаже Милош Поповић, професор у ЦСШ “Иво Андрић” у Прњавору, па иако не постоје курсеви и сличне обуке, Ђурашева има од кога да научи много о краспису. За вјежбу јој је потребно каже, перо и туш, лист папира и мирна рука, а красопоис ове талентоване гимназијалке, вјерујемо да ће тек у будућности наћи своје мјесто.
У прњаворској Гимназији ћирилицу промовишу и његују на разне начине, кроз конкурсе и такмичења, каже директорица ове васпитно- образовне установе, Дајана Остојић.
“Ми смо веома поносни на Тарин успјех. Поводом Међународног дана језика, 21. фебруара, расписали конкурс на коме смо бирали најљепши ћирилични рукопис и ту смо примијетили да Тара има јако лијеп рукопис, те је упутили на професорицу која јој је дала изворе из којих она може да истражује. Ћирилица је наше писмо и морамо, због експанзије технологије да што више водимо рачуна о томе да ћирилица добије мјесто које јој припада, јер дјеца све мање пишу” каже Остојићева. /Marijan Popadić/
