Prnjavor tuguje za Emirom Jugom koji je iznenada preminuo u snu. Bio omiljen među drugarima, dobar đak i izuzetan sportista
SAHRANOM kakva se ne pamti, u četvrtak poslepodne, Prnjavor se oprostio od 18-godišnjeg Emira Juge, iznenada preminulog na dan obeležavanja mature, učenika ovdašnje Gimnazije.
Zlosrećni mladić se nije probudio u sredu ujutro u svom domu u prnjavorskom naselju Babovac. Nije se odazivao ni na telefonske pozive drugara, koji su ga iščekivali na maturskom izlet i roštiljijadi.
– Nešto pre podneva pozvali smo baku sa kojom je živeo, a ona nam je saopštila da Emir još spava i da će pokušati da ga probudi. Nažalost, kad smo došli, bili smo skamenjeni prizorom – suznih očiju, za “Novosti”, priča Đorđe, koji je sa još dva druga došao po Emira, da zajedno odu na matursku proslavu.
Dežurni patolog prnjavorskog Doma zdravlja konstatovao je da je maturanta u snu pokosio srčani udar!
Gotovo celi grad podno Ljubića i Motajice došao je na poslednji ispraćaj svom mladom sugrađaninu, čije je srce prestalo da kuca baš na dan koji bi za svakog srednjoškolca trebalo da bude najsrećniji. U nepreglednoj reci ožalošćenih izvan i u samom haremu gradske džamije, našlo se i na stotine učenika, profesora i Emirovih klupskih kolega košarkaša.
Odjekivale su i reči Fikreta ef. Čelenke, glavnog imama Medžlisa IZ Prnjavor, koji se, kako je naglasio, zahvalio mnogobrojnoj braći, pravoslavcima i katolicima, koji su se okupili da zajedno podele veliku bol.
– Svaka smrt je teška i bolna, a pogotovo ova jer je iznenadna i neočekivana. Opraštamo se od našeg Emira, mladića koji bi danas trebalo da se veseli i obeležava jedan od najznačajnijih događaja u svom životu. Međutim, ako bismo išta mogli dobro i lepo naći na dženazi to je, zasigurno, ova slika naše prisutnosti. Ovo je slika koja nam vraća nadu u bolju budućnost, iako je naše okupljanje tužnim povodom. Ovo je slika za primer ne samo za BiH, već i za region – istakao je imam Čelenka.
Još u neverici Emirovi drugari ističu da je on bio retko omiljena osoba u društvu, dobar učenik i sportista-košarkaš. Reporteru “Novosti” kažu da ništa nije slutilo da će ga izdati srce, mada se samo dva dana pre požalio na mučninu i trnjenje prstiju.
– Emir mi je bio kao brat. Pre dve i po godine spasao mi je život. Kad smo bili kod mene kući, iznenada mi je pozlilo i malo je falilo da se ugušim. On me je spasao i ostaću mu večno dužan – kaže, za “Novosti”, Nikola, neutešni prnjavorski gimnazijalac koji je na čelu tužne povorke nosio fotografiju svog prerano preminulog druga.
HITNA POMOĆ
OSIM neutešne bake Subhe, sestre Elme, kao i ostale mnogobrojne rodbine i prijatelja, iznenadna smrt prnjavorskog gimnazijalca najviše je pogodila njegovu majku Zehru, koja je stigla sa privremenog rada iz Slovenije. Njoj je tokom sahrane pozlilo, pa je kolima Hitne pomoći prebačena u prnjavorsku Hitnu pomoć. U nju je, policijskim automobilom, dopremljen i jedan od učenika, Emirov drug, kome je takođe bilo pozlilo.
ULICA SA EMIROVIM IMENOM
TOKOM sahrane posebno su odjeknule reči podrške imama Čelenke akciji prnjavorskih učenika da će kod opštinskih vlasti pokrenuti inicijativu da jedna od ulica u ovom gradu dobije ime Emira Juge. Kako je rečeno, u znak sećanja na jednu i sve druge prerano ugašene mladosti, kad je trebalo da se najviše raduju.
– Jesi li čuo? – izustila je u suzama Emirova sestra Elma, milujući fotografiju i grob svog preminulog brata.
N.Đurić – Večernje novosti
