Prođe i ova, najduža u istoriji grupna faza Evropskih prvenstava u fudbalu.
Prvi utisak je baš taj, da predugo traje i da je na momente dosadnjikavo – da zveči ko prazna konzerva. To ne znači i da fali uzbuđenja. Prosto, po zakonu verovatnoće – što je više učesnika i utakmica – to su veće šanse da dođe do nervno napetih situacija, golova u poslednjim minutima i sl.
Platini, kume, mnogo je…
No, svejedno, crno na belo i u tehnikoloru videlo se da u Evropi definitivno ne postoje 24 kvalitetne reprezentacije koje bi (p)održale ovaj format takmičenja, ne postoje 24 saveza koja su kadri da izvedu na teren jedanaest, a kamoli 22 igrača vrhunskog nivoa.
Zabrojao se: Mišel Platini
Ideja Platinija i ekipe dobila je ćušku već na prvom ispitu, zglajznula na testu kvaliteta, ali to, da se ne lažemo, i nije bio prioritet UEFA. Ako se ovaj vašar na kraju balade, kad se budu svodili računi, pokaže kao dobra investicija, ne sumnjam da će se i sledeće EP igrati po istom principu. Živi bili pa videli.
Idemo dalje…
Utisak broj 2. koji se nameće gledajući ovo prvenstvo jeste da fudbal ide u pravcu u kome pojedinačno fudbalsko umeće polaže oružje pred organizovanim, timskim presingom (i ovo nije slučaj samo na EURO-u, takvom igrom je Argentina pre koji dan stigla do finala Kopa Amerika), koji mogu da igraju i oni sa dve leve noge, važno je samo da su u stanju da trče 90′ minuta i striktno ispunjavaju taktičke zamisli. Naravno, za takav fudbal vam trebaju, osim poznavanja osnovnih pravila igre i fudbalskih elemenata, još i srce ko Avala i motiv do neba.
Island moje radosti
Čega ne manjka najboljem reprezentu ove sorte fudbala, Islandu, državici čijih je pola (ali bukvalno) stanovnika preselilo ovih dana na tribine francuskih stadiona, a ona druga polovina, koja je ostala kod kuće, verovatno uzela bolovanje ilineplaćeno.
Ali avaj, ako su ribari sa severnih mora prinuđeni da pribegavaju ovakvoj taktici zbog činjenice da im je skučen izbor, tj. da imaju mali broj profesionalnih fudbalera, jedna “carska” Rusija ih ima na pretek, kao što ima i ligu u kojoj se okreću milioni dolara, pa opet igra kao da joj je selektor Radovan Ćurčić. Ali, to je već stvarmentalnog sklopa, taktike, filozofije…o tom ćemo potom.
Eto, nehotice, u jednoj rečenici pomenuh najveće pozitivno i negativno iznenađenje šampionata.
Uz dopunu da, oni koji misle da će Island stati na ovome, zadovoljiti se postignutim, ne poznaju najbolje tu zajebanu vikinšku prirodu. Osokoljeni golom u poslednjem minutu protiv Austrije očekujem da se kao njihovi preci nekad, sa krma moćnih galija, kao horda sruče na Engleze, i u tom ostrvskom kidanju, verujte mi na reč, neće biti favorita. A ako me pitate na koga bih uplatio tiket, bez mnogo premišljanja kažem – na Island.
Mađari su drugi hit prvenstva, ako izuzmemo pobedu Iraca protiv rezervnog tima Italije u meču koji žabarima nije značio ništa, a keltima je značio sve. Predvođeni veteranima, Gerom u špicu i Kiraljijem na golu, severne komšije koje nemaju more su iznenadile pre svega efikasnošću (uz Vels prvi na top listi sa 6 golova), ali ne verujem da će proći protiv probuđenih Belgijanaca, čija igra nije ništa specijalno, ali spadaju u svega nekoliko reprezentacija koje imaju takvu koncentraciju vrhunskih fudbalera da, po logici, ako samo jedan ili dvojica za 90 minuta naprave neku majstoriju (kao, recimo, Neingolan protiv Švedske) – to će značiti pobedu na prvenstvu gde je najveći broj utakmica završen rezultatom 1:0.
Hrvati nisu iznenađenje
Mnogi se verovatno pitaju zašto u ta prijatna iznenađenja nisam strpao i “braću” Hrvate. Razlog je jednostavan: Tu iznenađenja i nema.“Šahovničari” nisu propustili nijedno veliko takmičenje još od dana kada je Batica Mirković kroz prste propustio Jarnijeve mošnice. Ozbiljna ekipa koja ima svoj stil i koja se igrački i taktički nadgrađuje u kontinuitetu, uz to ima vrhunske pojedince u velikim klubovima, poput Modrića ili Rakitića, ali i neprocenjivo važne timske ol-raund igrače, poput Perišića, Kalinića i Srne, koji je postao heroj nacije kada se pravon sa očeve sahrane vratio u tim… Umalo da zaboravim, to je ekipa koja ima i golmana Srbina.
Mogu li Hrvati do kraja: Luka Modrić
Ako mene pitate, “kockasti” će oduvatiPortugalcepredvođene nadobudnim Ronaldom u osmini finala, a ladno mogu i dalje, čak i do finala. U delu žreba u koji su sami sebe svrstali istorijskom pobedom nadŠpancima najveći rival biće im pomenuti Belgijanci.
Radujem se što će u osmini finala ispasti ili Španci ili Italijani. Zašto? Pa, zato što se “furija”, nakon godina fudbalske renesanse, taktički polako pretvara u “azure”, davi loptu i čeka da protivnik kiksne, što ne pali uvek kod one presing taktike koju sam gore pomenuo.
A Italija je zaslužila da trpi ovakav stres već u ranoj fazi takmičenja jer je alenatoreKonte kalkulacijama u poslednjoj utakmici grupne faze uvredio ne Irce – koji su mu verovatno zahvalni jer su prošli dalje – nego sve ostale učesnike prvenstva, pogotovo one koji su se očajnički tukli da sa trećeg mesta u grupi na mala vrata odu dalje. U ovom meču ne navijam ni za koga, a već se naslađujem četvrtfinalom u kome će Nemci isprangijati bilo jedne, bilo druge.
Finale pre finala i fama o Britancima
Dođosmo i do favorita, Nemaca i Francuza, koji su zadržali kvote na kladionicama koje su imali i pre prvenstva (Nemačka 4, Francuska 5, izvor:William Hill), što dovoljno govori o njihovim rezultatima, a nešto manje o njihovoj igri.
Skreće pažnju na sebe: Joakim Lev
Protiv Slovaka i Iraca sigurno neće neće biti kiksa, a za dalje…Nemačka polako diže formu, dok Joakim Lev svojim detinjarijama (kopanje nosa, drpanje zadnjice) skreće pažnju medija na sebe i oslobađa igrače pritiska. Francuzi uz preporođenog Pajea i dalje lutaju, nema tu tečne igre, brzih pasova, sve se svodi na to da Grizman ili Žiru uvate protivničku odbranu na znanje i imanje.
Ipak, nekako slutim da će u polufinalu ipak doći do finala pre finala, a tamo veće šanse dajem Nemcima. Jerbo, dres petlića sa brojem 10 više ne nosi Zinedin. Niti neko bar približan njemu.
Od ostalih, ozbiljnu reprezentaciju imaju Poljaci. Ne, to nije samo maneken sa beogradskih bilborda Levandovski, nego muški uigrana ekipa gde se zna ko kosi, a ko vodu nosi. Moj favorit je Blaščikovski, čovek koji samo zahvaljujući lopovskoj ružnoći nije postao fudbalska zvezda, već samo odličan klupski igrač.
Bejl jeste veliki, ali nije svemoguć
Eto, na kraju dođosmo i do te fame o “usponu” i “neviđenom uspehu” ostrvskog fudbala. Da odmah razočaram sve zaljubljenike u Velšane, Engleze i ostale Irce… Ja tu, iskreno, i nisam video nekakva vrhunska dostignuća, neko rezanje vena. Od ove četiri reprezentacije, samo Vels vidim u četvrtfinalu, i to jedino zato što se u osmini sastaju upravo sa Severnom Irskom, jednom od najdosadnijih reprezentacija u istoriji loptanja, čiji bi centarfor Kajl Laferti (to je onaj džigljavi saspandau ballet frizurom) više pomogao Saletu Đorđeviću u nedostatku Bobija Marjanovića nego što ima šanse da ubode gol na ovom EURO-u.
Vraćam se nakratko na Vels…Jeste Bejl igračina, dokazao se kao pravi lider selekcije, u čemu svojevremeno nije uspeo ni jedan Rajan Gigs na vrhuncu slave, ali…
Ostrvo jeste kupilo sve što valja, kapa dole za Premijer ligu, ali najbolji evropski igrači i dalje se rađaju na kontinentu. Jesu Britanci spustili loptu na zemlju, naučili pas igru, što im je uz već poslovičan fanatizam obezbedilo prolazak grupne faze, ali mislim da će im tu biti kraj.
Šta bi naši uradili da su kojim slučajem…
Mnogi se ovih dana pitaju šta bi bilo sa našim “orlovima” da su se kojim slučajem zatekli u Francuskoj. Slušam tako priče kako bi se prošetali do četvrtfinala, čak polufinala, i smejem se. Evo još jednom, grohotom: Hahahaha!
Budimo malo realni, iako smo Srbi – sa onom primitivnom, demodiranom igrom koju praktikuje godinama, naša reprezentacija bi na ovom prvenstvu bez dileme ispala u prvom krugu, eventualno bi nekim čudom otkinula bod Austriji ili Albaniji. Prvoj zato što joj je pola reprezentacije naše krvi, drugoj zato što im celcita reprezentacija mrzi Srbiju više nego što voli svoju, orlovsku zemlju.
Ako moram da nas uporedim s nekim…ružniji, dosadniji i dekadentniji fudbal od nas igraju još samo Rusi, ali su, za razliku od naših, njihovi fanovi bar imali priliku da iskale bes i frustraciju razgoneći na buljuke engleske “huligane” po marsejskoj luci.
Vozdra, Ibra: Zlatan Ibrahimović
Za kraj, da još poželimo srećan odlazak u reprezentativnu penziju našem zemljaku Ibri. Zaslužio je lepši oproštaj, ali sa onako skromnom švedskom ekipom više se i nije moglo.
Čitamo se uskoro, već posle prve eliminacione runde…
