Građani BiH imaju manje od trećine kupovne moći prosjeka EU, a jedina evropska zemlja iza BiH je Albanija, čija je kupovna moć za nekoliko procenata manja, podaci su Eurostata.
Isti podatak naveden je i u odgovorima na upitnik EU, s tim da je kupovna moć BiH s 24 odsto 2006. godine porasla na “čak” 28 odsto 2015. godine, a da Eurostat u najnovijim podacima spominje 30 odsto za 2015. i 32 odsto za prošlu godinu. Razlika je vjerovatno nastala zato što je u Eurostatu poređenje nastalo u odnosu na bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, dok su podaci u upitniku u odnosu na primanja.
Eurostat navodi da je prošle godine jedino Albanija imala slabiju kupovnu moć od nas – svega 30 odsto, odnosno jedan procenat manje.
Ispred nas su Srbija i Makedonija sa po 37 odsto kupovne moći EU, a zatim idu Crna Gora sa 46 odsto, Hrvatska sa 61 odsto pa Slovenija sa 85 odsto evropskog prosjeka.
Najbolju evropsku kupovnu moć u odnosu na BDP ima Luksemburg, čija kupovna moć je 2,5 puta veća od evropskog prosjeka. Iza njega su Irska, s kupovnom moći 1‚5 puta većom od evropskog prosjeka, a približno u istom rangu su Norveška i Švajcarska. U ovom omjeru kupovne moći nalaze se i SAD.
U podacima iz upitnika BiH Evropskoj komisiji vidi se da je naša kupovna moć postojano rasla, osim 2008. godine u vrijeme svjetske finansijske krize, kada je pala na 25 odsto.
Institucije BiH navode da su važan faktor finansijske stabilnosti doznake iz inostranstva, koje su, prema podacima Centralne banke BiH, u 2017. godini iznosile više od 2,5 milijardi maraka.
“Finansiranje deficita tekućeg računa realizovalo se kroz prilive finansijskih sredstava iz inostranstva socijalnim beneficijama i doznakama građana iz inostranstva, trgovinskim kreditima i direktnim stranim investicijama”, navedeno je u odgovorima na upitnik.
Faruk Hadžić, ekonomski analitičar, kaže da je BiH u proteklih nekoliko godina propustila sprovesti reforme koje bi pomogle da ekonomija sustigne zemlje u regionu. On ističe da je sada za to kasno i da BiH ozbiljno zaostaje i za regionom.
“Samo ako uzmete da je 1,9 odsto rasta Njemačke nešto za šta bi nama trebao rast od 18 odsto da sustignemo najbolje govori koliko mi zaostajemo za EU”, kaže on.
Dodaje da ovakvo stanje odgovara svim političkim elitama u BiH, koje znaju da bi bilo kakve ekonomske reforme mogle naštetiti njihovoj moći.
“Mi sada imamo ovdje 400.000 ljudi koji rade za platu od 600 maraka. Zato nije nikakvo čudo da ljudi bježe iz ove zemlje i traže posao vani. I sada se tu otvara, po mom mišljenju, nerješiv problem jer Evropa otvara svoja tržišta za naše radnike u trenutku kad mi imamo negativni prirodni priraštaj, a nove desetine hiljade penzionera ulaze u penzioni sistem. To su trendovi koje ne možemo zaustaviti, jedino da ljudima uzmu pasoše. To će biti toliko ozbiljan problem za koji jednostavno ne vidim kako ga možemo riješiti”, kaže on.
( Nezavisne )
