Kompanija “Malbašić” iz Banjaluke pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine osporila je presudu Vrhovnog suda Republike Srpske, a samim tim i nižih sudova, zbog kojih je preduzeće “Krajina Borac” ušlo u posjed poslovnih prostora u centru Banjaluke.
Praktično, Ustavni sud BiH odlučio je da je pravno valjan ugovor iz 1999. godine, a samim tim i kupoprodajni ugovor koji je kasnije kompanija “Malbašić” sklopila s Mihajlom Kovačevićem, vlasnikom tog poslovnog prostora.
“Ukida se presuda Vrhovnog suda RS od 9. marta 2017. godine. Predmet se vraća Vrhovnom sudu RS, koji je dužan da po hitnom postupku donese novu odluku”, navedeno je, između ostalog, u odluci Ustavnog suda BiH.
Rok do kada Vrhovni sud Republike Srpske treba da donese novu odluku u ovom slučaju ističe u martu ove godine.
Praktično, odlukom Ustavnog suda BiH, koja je konačna i obavezujuća, poslovni prostori u centru Banjaluke oko kojih se postupci vode skoro 20 godina trebalo bi da budu vraćeni u vlasništvo kompanije “Malbašić”, koja je te poslovne prostore još 2005. godine za 2,1 milion KM kupila od Mihajla Kovačevića, a koji je prethodno te iste prostore kupio od preduzeća “Trgovina Borac” iz Travnika.
Naime, cijela priča, a i pravna zavrzlama oko ovog slučaja počinje još 1999. godine, kada je Kovačević od “Trgovine Borac” kupio poslovne prostore na banjalučkom Trgu Krajine površine 360 kvadratnih metara. Upravo za taj ugovor od 5. avgusta 1999. godine u oktobru iste godine banjalučki Osnovni sud odlučio je da je ugovor pravno valjan.
Kasnije, tačnije 2005. godine, Kovačević te poslovne prostore prodaje kompaniji “Malbašić”, odnosno pravnom predniku te kompanije firmi “Gold export-import”. Kasnijim odlukama i pravnom gimnastikom, koja traje i dan-danas, i sumnjivim presudama sudova u Republici Srpskoj vlasnik ovog poslovnog prostora postaje firma “Krajina Borac”, iza koje stoji Banjalučanin Zoran Milaković.
“Činjenicu da pravosnažna presuda banjalučkog Osnovnog suda od 19. oktobra 1999. godine postoji i da ona ni redovnim ni vanrednim pravnim lijekovima nije stavljena van snage (makar u dijelu pravne valjanosti kupoprodajnog ugovora), bez obzira na to da li se redovni sudovi s njom slažu ili ne, morali su je poštovati u predmetnom postupku. Budući da je presuda Osnovnog suda od 19. oktobra 1999. godine postala pravosnažna, ona se kao takva mogla preispitivati samo vanrednim pravnim sredstvima, a nikako u drugom sudskom postupku”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju odluke Ustavnog suda BiH.
Veselko Malbašić, vlasnik kompanije “Malbašić”, kaže za “Nezavisne” da odluka Ustavnog suda BiH potvrđuje sve ono što su isticali tokom cijelog postupka te da im se priznaje pravo vlasništva.
“Sumnjiva privatizacija se još jednom nije isplatila i sud je donio konačnu odluku, na koju strane nemaju pravo na pravni lijek pred sudovima u BiH. Milaković je ništavnim ugovorom koji u sebi sadrži elemente krivičnog djela poslovni prostor prenio na sebe lično, a nakon toga, kada je saznao za ovu presudu Ustavnog suda, i na treće lice, što će biti predmet našeg pobijana u budućem vremenu i vjerovatno krivičnog postupka protiv Milakovića”, rekao je Malbašić.
S druge strane Dragan Tolimir, pravni zastupnik firme “Krajina Borac”, rekao je za “Nezavisne” da je odluka Ustavnog suda neprovodiva te da su u potpunosti odstupili od svojih ranijih odluka u ovom slučaju.
“Ustavni sud je odstupio od svih svojih ranijih odluka, a ima ih više od 23. Oni svoj stav čak i ne obrazlažu, nego su samo napisali reda radi i uopšte ne objašnjavaju zašto sada donose drugačiju odluku. Ta odluka je neprovodiva i besmislena i vjerovatno će ići aplikacija Evropskom sudu za ljudska prava, a blizu sam toga da podnesem zahtjev za preispitivanje te odluke”, rekao je Tolimir, dodajući da ima informacije da je Vrhovni sud RS već obavijestio Ustavni sud BiH da u roku koji im je ostavljen ne može donijeti novu odluku.
