U narednih nekoliko dana Srbija će u proceduru uputiti Nacrt zakona o porijeklu imovine i posebnom porezu o kojem se s obje strane Drine priča već decenijama, međutim stručnjaci ističu da je zakon kao ideja dobar, ali da je teško sprovodiv u praksi, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj.
Inače, u Republici Srpskoj takav zakon u proceduri je bio još 2013. godine, međutim tada je zaključeno da je taj zakon, koji je predložio SDS, neustavan, nesprovodiv i u suprotnosti sa desetinama drugih zakona, ali i da treba razmišljati u smjeru “drastičnog” oporezivanja sumnjivo stečene imovine. Recimo, Srbija u svom zakonu predlaže porez na nelegalnu imovinu od čak 75 odsto, i on bi se naplaćivao na imovinu za koju se ne može dokazati porijeklo.
“Mislim da je to samo politička priča. Sličan zakon postojao je i prije rata, ali nikada nije sproveden i veoma teško, gotovo nemoguće ga je sprovesti, jer mnogo je spornih pitanja i jedinu svrhu tog zakona vidim u prevenciji”, rekao je za “Nezavisne” Mirko Dabić, banjalučki advokat, naglašavajući da je veliko pitanje i sam postupak utvrđivanja porijekla sporne imovine s obzirom na to da bi tu trebalo da budu uključeni i policija, tužilaštvo…
Takođe, on naglašava da i sada postoje mehanizmi da se utvrdi porijeklo i sporna imovina, jer, recimo, zvaničnici su kod Centralne izborne komisije BiH obavezni da popune imovinske kartone, slično kao i sudije i tužioci, i po njegovom mišljenju, ključno je pitanje zašto se po tragu tih karton ne ispituje imovina.
Prema pisanju medija iz Srbije, imovinu političara i biznismena, ali i običnih građana “kontrolisao” bi tim od oko 20 ljudi, koji bi bio formiran pri tamošnjoj poreskoj upravi, a na meti bi im bile nekretnine, vozila, putovanja itd., i kroz poreske prijave i bilanse bi se moglo vidjeti da li je ta osoba zaista zaradila to čime raspolaže.
“Zakon se ne odnosi samo na funkcionere, odnosi se apsolutno na sve građane koji svojim stilom života mogu da izazovu bilo kakvu sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavljivali do sada. Mi smo mnogo toga radili kada je reč o sprečavanju pranja novca. Danas raspolažemo odgovarajućim registrima koji su izuzetno bitni za Poresku upravu kada je reč o utvrđivanju stvarne vrednosti imovine. To su sve sistemski koraci koji su morali da se preduzmu da bi Poreska uprava mogla na adekvatan način da utvrdi ili preispituje šta svako od nas ima, a nije prijavio, te da li je to stekao na legalan ili ilegalan način. Ukoliko je došlo do nezakonitog sticanja, Poreska uprava ima obavezu da to prijavi tužilaštvu”, rekla je Nela Kuburović, ministar pravde Srbije.
Kada je u pitanju Nacrt zakona o porijeklu imovine i posebnom porezu u Srbiji, mnogo govora bilo je i o periodu na koji bi se on odnosio, a navodno, na kraju je zaključeno da to bude od 2007. godine. Da se i u Srbiji, kao i u Republici Srpskoj o zakonu priča više kroz prizmu politike, možda govori i to što je Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, rekao da će zamoliti poslaničku grupu SNS-a da uloži amandman kako bi se zakon primjenjivao i za period od 1990. ili 1995. godine.
Prvobitno predloženi zakon u Republici Srpskoj predviđao je da se porijeklo imovine ispituje za period od 1992. godine, a već tada stručnjaci su naglašavali da je to nemoguće, između ostalog, zbog nepostojanja platnog prometa, uništavanja arhiva…
“Nemoguće je objektivno ispitati porijeklo imovine od 1992. godine do danas. Predloženi zakon suprotan je Zakonu o poreskom postupku i Zakonu o krivičnom postupku. Rješenja su suprotna i ostalim zakonima koji se tiču ove materije. Da bismo primijenili ponuđena rješenja, moramo promijeniti više zakona u Republici Srpskoj”, rekla je te 2013. godine Zora Vidović, tadašnja direktorka Poreske uprave Republike Srpske, a danas ministar finansija RS.
Opozicija u Republici Srpskoj nedavno je najavila da će u skupštinsku proceduru ponovo uputiti zakon o ispitivanju porijekla imovine.
Sarajevo dobija zakon
Poslanici Skupštine Kantona Sarajevo krajem januara usvojili su Nacrt zakona o prijavljivanju, utvrđivanju porijekla i kontroli imovine izabranih zvaničnika, nosilaca izvršnih funkcija i savjetnika Kantona Sarajevo.
Zakon je upućen u javnu raspravu koja će trajati do kraja marta, a njime se, između ostalog, predviđa kazna od 20.000 KM za zvaničnike koji ne podnesu prijavu o imovinskom stanju, a kako je istaknuto tokom rasprave u Skupštini Kantona Sarajevo, suština donošenja ovog zakona je mogućnost preventivnog djelovanja protiv koruptivnih radnji.
Šta će sve ispitivati Srbija?
- Nekretnine
- Vozila
- Poreske prijave
- Poreske bilanse
- Putovanja
