Sukobi u Libiji ponovo su buknuli prije nekoliko dana, kada je Libijska nacionalna armija (LNA) predvođena Kalifom Haftarom sa istoka krenula u osvajanje zapada zemlje nad kojim kontrolu ima međunarodno priznata vlada predvođena Fajezom Al-Saradžem. Glavne borbe vode se u predgrađu sa južne strane Tripolija gdje je Haftarova vojska već uspjela da uđe.
Nedaleko od prve linije fronta živi i radi Srbin Miodrag Đorđević (69) koji za “Blic” svjedoči o ponovnim sukobima u zemlji u kojoj boravi već četiri decenije.
Blokirani putevi i barikade
Kada su objavljene vijesti da je došlo do novih sukoba dvije frakcije, Đorđević je privremeno napustio svoj dom u jugozapadnom dijelu Tripolija, dijelu grada ka kojem vojska LNA nadire.
“Kada su počele borbe na jugu, nisam znao dokle će stići. Prijatelj je došao po mene. Odmah nakon što smo izašli iz jugozapadnog dela grada, zatvoren je put. Mi smo poslednji izašli – počinje priču Đorđević.
U trenutku kada su novinari razgovarali sa njim, vraćao se kući iz srpske ambasade. Put kojim inače ide nije bio prohodan.
“Na putu ka aerodromu postavljene su barikade. Nisam mogao direktno da odem do kuće. Morao sam da idem okolnim putem”, objašnjava sagovornik.
Taj aerodrom Matiga, jedini funkcionalan u glavnom gradu, nekoliko sati nakon razgovora bio je meta vazdušnog napada. Napadu su prethodile borbe na periferiji grada, gdje i dalje traju, dok je u samom Tripoliju mirno. Međutim, na obodu grada gomila se vojska.
“Velika je koncentracija vojske i naoružanja u okolini Tripolija. Kolone su duge po desetak kilometara. Tenkovi, raketni bacači, mitraljezi od 14,5 mm do 32 mm…”, kaže on.
“Pet ratova prešlo je preko moje glave”
Uprkos svemu tome, Đorđević kaže da ga nakon četiri decenije života u Libiji situacija ne iznenađuje niti plaši.
“Ovde je bilo pet lokalnih ratova i sve je to prešlo preko moje glave, preko moje radionice, preko moje kuće. Bežao sam pet puta. Nekada na pet meseci, nekada na dva meseca, nekada na dve nedelje. Uvek sam se vraćao, jer ovde imam razvijen posao. Ovde su mi mašine, ovde su mi ljudi, sve što sam radio godinama…To ne mogu da ostavim”, kaže on.
Iz istog razloga, kaže, Srbi ostaju u Libiji, uprkos sukobima.
“Srbi u Libiji uglavnom rade na održavanju naftnih polja. Tu su zaštićeni i imaju dobre plate, oko 4.000 evra, plus plaćen odmor. Teško će neki Srbin to da napusti. Sva ta naftna polja daleko su od ratnih operacija. U samoj blizini Tripolija ni nema naftnih polja. Najbliže je udaljeno oko 400 kilomatara, a pritom reč je o manjem polju”, objašnjava.
Đorđević ima prijatelje i sa jedne i sa druge strane zaraćenih frakcija.
“Ubeđujem ih da to ne rade. Ubijaju jedni druge, ali nema efekta”, kaže sagovornik Blica i dodaje da ni jedna ni druga strana nemaju dovoljno snage da savladaju onu drugu.
“Sve je moguće”
Na pitanje da li očekuje da će borbe eskalirati u sukob većih razmjera, kaže da to trenutno niko ne može da kaže sa sigurnošću. Kako kaže, u Libiji je uvijek sve moguće.
Njegov zet Ben Halin Hatim (41), Libijac rođen u Tripoliju sa adresom u Beogradu, ipak očekuje da će se uskoro situacija smiriti.
“Pre dva dana bio sam u Bengaziju, sada sam u Tripoliju. Preko dana je sve u redu u Tripoliju, ali noću ima vazdušnih napada, čuju se pucnji, ali ne u samom Tripoliju, već u okolini. Ja sam rođen ovde, znam ljude i verujem da sve ovo neće dugo trajati, da će se situcija smiriti. Možda već za nedelju dana ili dve. Uskoro će Ramazan. U vreme Ramazana se ne ratuje”, kaže Hatim.
“Srbi nisu ugroženi”
Iz srpske ambasade za “Blic” kažu da su za sada bezbjedni i da za sada nema planova o evakuaciji.
“U Libiji živi oko stotinak naših građana. Srbi uglavnom ne žive ne obodima Tripolija gde se dešavaju oružane borbe, već u samom gradu. Uglavnom je reč o ljudima koji ovde rade decenijama, kao medicinski radnici ili radnici na naftnim poljima stranih kompanija, a ima i žena koje su se udale za Libijce”, kaže otpravnik poslova u ambasadi Srbije u Libiji Gradimir Gajić.
Prema njegovim riječima, građani Srbije u Libiji nisu tražili pomoć ambasade do sada, na pitanje o eventualnoj evakuaciji, kaže da nije za očekivati da bi se ljudi odazvali i kada bi pozoiv bio upućen.
“Ljudi jednostavno nisu spremni da odu. Ako se nešto krajnje radikalno desi, onda bi postojala mogućnost evakuacije”, kaže Gajić.
