Сваки човјек на овом свијету посебан је и јединствен, а управо у томе смо сви исти. Ипак, постоје и они који су на први поглед сличнији од других, а можда другачији од осталих. Они који своје сличности не могу сакрити, а различитостима учвршћују своју тајну везу, ону која им је дата рођењем. Она нераскидива, братска и близаначка.

За дјетињство се каже да је најљепши дио живота, а Дарко и Далибор периода свог одрастања радо се сјећају, јер њихово заједништво је сигурна лука којој се увијек враћају. Искрено пријатељство понекад је превазилазило и братску љубав, па су један другоме били и остали најбољи пријатељ, али и она позитивна конкуренција.

– Оно што је специфично, а што нам људи не вјерују када им причамо, је да нисмо били близанци у смислу да се “мијењамо”. Ми смо један другом били највећа могућа конкуренција и захваљујући томе смо постигли сјајне резултате. Ја сам се знао нашалити да ми није криво кад добијем 4 у школи, већ кад он добије 5 – каже Дарко.

Често родитељи дјецу облаче исто како би избјегли мале свађе и у већини случајева ради се о близанцима. Нема пуно дилема, нема препирки ко ће обући плаву, а ко жуту мајицу, а тако су размишљали и родитељи овог близаначког пара и одлучили да их облаче идентично.

– Питали сми их због чега су нас облачили исто и њихово образложење је било јасно и потпуно логично- када су нам куповали различите ствари ми смо увијек бирали исто. Тек у средњој школи почели смо са различитим бојама, а тек смо касније увидјели да смо живјели у заблуди цијело вријеме и да је много љепше да свако има свој стил облачења – каже Далибор.

Дарко и Далибор кажу да исправном, а понекад и строгом очевом одгоју дугују то што су данас итекако успјешни у послу (Дарко је начелник општине Прњавор, Далибор помоћник министра финансија Републике Српске), али и у свакодневном животу, у коме упознају различите људе, који некад не могу да препознају управо њихове различитости.

– У једном моменту пред зградом Владе срео ме један господин који је очигледно био из Прњавора и мислио од мене да је Дарко. Није постојао начин да га увјерим да сам Далибор док му нисам показао личну карту. Стално је тврдио да Дарко нема брата, а када је схватио да сам Далибор и када сам му рекао да радим у Министарству финансија, рекао је “Супер, баш тебе требам” – прича Далибор.

Браћа Томаш истичу да о њиховим карактерним различитостима могу говорити породица и пријатељи, али признају да је Дарко мало озбиљнији, а да се Далибор мало више шали. Можда су управо ове разлике биле пресудне када је ријеч о емотивном статусу.

– Ја сам имао много више среће у односу на Дарка, јер је његова прва дјевојка постала супруга. Просто, све дјевојке којима се он можда више свиђао нису имале неког превише избора, тако да су морале мало да спусте критеријуме и покушају са мном да остваре комуникацију – шаљиво каже Далибор.

Заједништво, подршка, конструктивна критика, исправни животни ставови и мотиви сврстали су браћу Томаш међу успјешне и перспективне људе, који потврђују да не постоји немогуће када се браћа удруже. Неке ријечи остају неизговорене, али нађу своје мјесто у погледу који размијене, јер он говори све и то је та близаначка тајна веза која их чини другачијим од других.