Група грађана подвлашићких села Крушево Брдо, Шипраге и Грабовица најавила је да ће од Скупштине општине Котор-Варош затражити увођење пореза на нежење и на неудате жене, као и на брачне парове без деце, који имају солидна примања, а немају здравствених препрека да имају потомство.
Наводе како би требало да се опорезују запослене нежење и неудате запослене жене старије од 25 година, јер би се на тај начин „повећала стопа наталитета у РС-у и БиХ“.
„Ову иницијативу ћемо доставити СО Котор-Варош. Села се гасе, а све мање деце се рађа и у градовима. С друге стране, нежења је све више“, тврди Миломир Павловић, мештанин Шипрага и један од потписника иницијативе за увођење „бећарског пореза'“.
Он је изразио наду да ће се которварошки одборници озбиљно позабавити овим проблемом, додајући да ће одборницима од користи бити и демографска истраживања, која указују на рапидан пад наталитета у селима на северним обронцима Влашића.
Ова инцицијативна главна је тема у Котор-Вароши последњих дана. И док једни тврде да се ради о предлогу који је унапред осуђен на пропаст, други истичу да је порез на нежење „добар начин да се бећари оставе кафана, а прихвате жена“.
У полемикама око „бећарског пореза“ често се потенцира пример которварошког села Грабовица у којем још момкује више од 60 нежења старијих од 40 година.
Нежење из Грабовице кажу за Ослобођење како би се сутра оженили када би им „искочила добра прилика и када би имали новца да хране породицу“.
„Чуо сам да је „бећарски порез“ својевремено уводио и Бенито Мусолини. Ништа добро ти порези нису донели. Држава би нам требала дати добар посао и солидне плате, па би и ми стварали породице. Радимо, углавном, на пиланама и у шуми и једва састављамо крај с крајем. Ни до чега нам није, па ни до жена“, каже један из групе грабовачких нежења.
Додаје да је сличну иницијативу, почетком 2014. године, у которварошком локалном парламенту покренуо и тадашњи одборник Филип Перишић, али да је та иницијатива наишла на оштре реакције и осуду јавности. rts
