Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Naziv potiče od staroslovenske reči “bdjeti”, što znači biti budan. Tako Badnje veče predstavlja ono veče koje treba da bdimo i ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Bogomladenca.
Badnji dan je i poslednji dan Velikog Božićnog posta. Iako se po vizantijskom računanju vremena, koji Srpska pravoslavna crkva koristi, dan završava u 17 sati, kada je u pitanju post, to ne važi.
Vernici koji poste moraju da sačekaju ponoć i to samo ako ne žele da se pričeste.
– Oni koji poste, treba da se pričeste, a to mogu tek posleBožićne liturgije, koja je ujutru, na Božić. Dakle, ne smeju mrsiti pre toga. Ni vode se smeju piti – kaže za Telegraf jerej Uroš Nišavić.
– Vernici dakle tek na Božić, posle liturgije, smeju da se omrse.
Jerej Nišavić ističe važnost prisustva vernika na liturgiji. I dodaje da je svaki pravoslavni hrišćanin u obavezi da posti.
Veruje se da je na Badnji dan obavezno vraćanje pozajmljenih stvari jer, u protivnom, neće biti vraćene čitave godine. Najvažniji ritual za Badnji dan je sečenje badnjaka i njegovo unošenje u kuću.
Na Badnje veče trpeza je posna, ali bogata i prethodi joj četrdesetodnevni post. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i Nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, a ona se smatraju i obaveznim: med, beli luk, pasulj, kupus, riba, voće – orasi, lešnici, jabuke, suve šljive, suve kajsije.
Telegraf.rs