Nažalost, širom sveta postoje brojne zablude vezane za mentalno zdravlje, a mi vam predstavljamo neke od najučestalijih.

* Osobe s mentalnim poremećajima mogu o problemima razgovarati s bilo kim

Tačno je da je društvo poslednjih decenija postalo nešto otvorenije, ali to ne znači da osobe s mentalnim poremećajima mogu o svom zdravstvenom stanju da govore s bilo kim.

Stigma je i dalje široko rasprostranjena, a čak devet od deset pacijenata s mentalnim problemima kaže da je bolest imala negativan uticaj na njihove živote.

Za poremećaje poput bipolarnog i šizofrenije, stigma je naročito izražena. Istraživanje koje je sprovela organizacija Rethink Mental Illnes otkrilo je da 65 odsto ljudi ne bi reklo svom šefu da boluju od šizofrenije.

* Većinu ljudi ne pogađaju mentalni problemi

Jedna od četiri osobe će tokom života imati neku vrstu mentalnog problema. Ipak, statistika delimično daje utisak da su ljudi pogođeni mentalnim poremećajima neka izdvojena grupa i da su svakako u manjini.

O mentalnom zdravlju, međutim, treba da brinemo na isti način kao i o fizičkom. Iako većina ljudi neće razviti mentalni poremećaj koji se može dijagnostikovati, psihičko zdravlje svake osobe ima svoje uspone i padove, pa svaka osoba može imati koristi od preventivnih mera.

Statistika “jedna od četiri osobe” takođe se odnosi samo na obolele. Međutim, mentalni poremećaji mogu imati veliki uticaj na porodice i prijatelje obolele osobe.

Ukratko, svako od nas zna nekoga s mentalnim problemima i svakom od nas potrebna je mentalna higijena, pa je to tema koja treba da interesuje sve nas.

* Ljudi s mentalnim poremećajima su nepouzdani radnici

Posao s punim radnim vremenom nije realističan cilj za obolele od najozbiljnijih i najtrajnijih mentalnih bolesti. Ipak, većina ljudi s nekim oblikom mentalnih poremećaja, ne samo da može biti produktivna, nego im rad čak može biti od koristi.

Osoba kroz ulogu na radnom mestu može da se oseti povezanom s drugim ljudima i društvom u celini, kao i da ponovo vrati poljuljano samopouzdanje.

Naravno, ključno je da ostatak kolektiva pruži pravu podršku. Međutim, nekada su ljudi toliko zabrinuti zbog diskriminacije da “moraju” da kriju svoje stanje od kolega i nadređenih.

To znači da naposletku mogu doći do vrlo kritične tačke u kojoj će trpeti veliki pritisak.

* Od mentalne bolesti se ne možete oporaviti

Uz pravo lečenje, oporavak je apsolutno moguć. Neke osobe će možda iskusiti jednu ili dve epizode depresije ili psihoze, a da se potom više nikad ne razbole.

Vlada zabluda da je dijagnoza šizofrenije, na primer, “doživotna kazna”, ali to nipošto nije tačno.

Oko polovine ljudi s dijagnozom ove bolesti se u potpunosti oporavi ili kasnije tokom života ima samo povremene epizode.

Šanse za dugotrajan oporavak su mnogo bolje kada ljudi na vreme dobiju pristup specijalisti.

Takođe, oporavak ne mora da podrazumeva i oslobađanje od svih simptoma. Mnogi ljudi koji žive s dugoročnim mentalnim bolestima uspevaju da drže svoje stanje pod kontrolom i žive ispunjen život.

* Mentalne bolesti pogađaju samo um

Malo je poznata činjenica da osobe s ozbiljnim mentalnim poremećajima umiru u proseku 20 godina pre ostatka populacije iste generacije.

To je zbog toga što se osobe s mentalnim problemima zaista češće fizički razbolevaju, ali ređe dobijaju podršku i potrebno lečenje.

Postoji nekoliko faktora koji u kombinaciji stavljaju osobe s ozbiljnim mentalnim bolestima u veliki rizik. Reč je o neželjenim dejstvima antipsihotika, načinu života, slabim reakcijama zdravstvenih institucija u kojima takvi pacijenti ne dobijaju uvek pravu podršku.

Međutim, iako su uzroci brojni i kompleksni, rešenja su obično jednostavna.

Vrlo “obične” stvari, poput te da se osobama sa šizofrenijom omogući redovna kontrola kod lekara opšte prakse, mogu sprečiti razvoj bolesti poput visokog krvnog pritiska ili omogućiti njihovo pravovremeno lečenje. /b92/