Južnoafrički fotograf po imenu Kevin Karter obreo se u Sudanu 1993. godine. Tada je zabeležio jednu od najpotresnijih fotografija koju je svet video, i za nju dobio Pulicerovu nagradu. Ipak, njegov život se završio tragično, a velikog udela u tome imala je priča o nastanku pomenute fotografije.
Karter je bio član “Beng Beng kluba”, koji su pored njega čina još trojica fotografa: Greg Marinovič, Ken Osterbrek i Žoao Silva. U martu 1993. godine, Karter je sa konvojem Ujedinjenih nacija doputovao u Sudan. Dok su humanitarci delili pomoć i hranu, on je to vreme iskoristio da obiđe okolinu.
Nedaleko stotina metara od humanitarnog centra, naišao je na zastrašujući prizor.
Izgladnela devojčica, na izmaku snage puzala je u pokušaju da dođe do mesta gde se delila hrana, a koje je bilo na svega pet minuta hoda. Nekoliko metara dalje stajao je lešinar, koji je mirno posmatrao situaciju i jednostavno čekao da dete umre.
Karter je fotografisao ovaj užasavajući prizor i – okrenuo se i vratio u centar. Sledio je uputstva koja je dobio od humanitaraca, da ne sme da dodiruje decu zbog opasnosti od brojnih zaraza. Da li je devojčica uspela da se domogne spasa, nije poznato.
Fotografiju je objavio “Njujork tajms”, nakon čega je osvanula u gotovo svim poznatim listovima na planeti. Kevin Karter je za svoj rad nagrađen Pulicerovom nagradom, najvišim priznanjem koje jedan novinar može da dobije. Bio je to u aprilu 1994. godine.
Devedesete godine prošlog veka bile su jedan od najtežih perioda u istoriji Sudana, koji je kulminirao smrću više od 70 hiljada ljudi koji su umrli od gladi. |
Tri meseca kasnije, Kevin Karter dovezao se u Parkmor, mesto na kojem se igrao kao dete.
Povezao je jedan kraj creva sa auspuhom automobila, a drugi deo je provukao iznad suvozačevog prozora.
Seo je u automobil, upalio ga i preminuo od trovanja ugljen-monoksidom. Imao je 33 godine.Pre toga ostavio je oproštajnu poruku, a u jednom njenom delu je pisalo:
“Žao mi je, veoma mi je žao… Bol koji sam osetio u ovozemaljskom životu prevazišao je radosti. Progone me stravična sećanja na izgladnelu i ranjenu decu… Idem da se pridružim Kenu, ukoliko budem imao sreće”.
Da li je, pored svog kolege Kena Osterbeka, u raju ugledao i izgladnelu devojčicu, ne znamo. Sigurno je da je nikada nije zaboravio. /Blic/
