Protesti 1965. godine znatno su doprineli da se ubrzo nakon toga usvoji zakon o jednakom pravu glasa
Martin Luter King junior sanjao je da će mu decu vrednovati po njihovom karakteru, a ne po boji kože. Bio je ikona građanskih prava, borac, čovek koji je doneo nadu milionima Amerikanaca i na kraju dao život za taj cilj. Na današnji dan, 1968. godine ubijen je u Memfisu.
Rođen je 15. januara 1929. godine u Atlanti. Majka mu je bila učiteljica, otac sveštenik. Odgajan je u verskom duhu.
>>>Proslava rođenja Martin Lutera Kinga se pretvorila u krvoproliće: Ranjeno osam osoba u pucnjavi u Majamiju (FOTO)
Foto: Tanjug / AP
– Crkva mi je uvek bila drugi dom. Otkad me pamćenje služi, bio sam u onde svake nedelje – rekao je.
Postao je baptistički sveštenik u Montgomeriju, u državi Alabama, a 1953. oženio se dugogodišnjom devojkom Koretom Skot Vilijams. Imali su četvoro dece.
Foto: Tanjug/AP, Martin Luter i Koreta Skot King
U borbu za građanska prava kreće 1955. godine, nakon što je aktivistkinja Roza Parks u Montgomeriju sela u prednji deo autobusa rezervisan za belce i odbila da ga napusti. Po tadašnjim segregacijskim zakonima, crnci su morali da sede pozadi.
Roza Parks je uhapšena, a King je poveo proteste koji su usledili.
Godinu dana kasnije, američki Vrhovni sud je presudio da je u gradskom prevozu razdvajanje po boji kože protivustavno.
Roza Parks Foto: Tanjug/AP
King je stekao ugled širom nacije i zahvaljujući svojoj elokventnosti uspeo je da proteste proširi u mnoge delove Amerike.
GOVOR KOJI JE PROMENIO AMERIKU
U avgustu 1963. očarao je zemlju govorom pred 250 hiljada učesnika Marša na Vašington.
Martin Luter King drži svoj čuveni govor “Imam san” u Vašingtonu 1963. Foto: Wikimedia Commons/Nesnad
– Sanjam… da će moje četvoro dece jednog dana živeti u naciji koja ih neće vrednovati po boji njihove kože, nego po karakteru – rekao je sa ispred Linkolnovog spomenika.
Kingov zadatak je bio da govor iz običnog pretvori u istorijski, iz svetovnog u posvećeni. Pred sobom je imao najveću publiku u životu. Televizijske kamere prenosile su njegove reči u američke domove, predsednik Kenedi ga je slušao iz Bele kuće, a sveštenik se mučio s tekstom koji je imao nekoliko verzija i na čijem je oblikovanju radilo previše ruku u danima pre skupa.
Masa nije odgovarala na poruke i činilo se da je King na ivici da propusti istorijsku šansu.
Tada je čuo sugestiju jedne od svojih saradnica, gospel pevačice Mahali Džekson koja mu je došapnula da priča o svom snu.
Foto: Tanjug/AP, Martin Luter King drži govor u Bostonu, 22. april 1965. godine
King se tada odmaknuo od relativno nenadahnutog, unapred sastavljenog govora i krenuo u improvizaciju, izgovorivši reči koje su postale važne za američku naciju kao i one Abrahama Linkolna, ispred čijeg je spomenika stajao, i Tomasa Džefersona, čiji se grob nalazio u daljini s desne strane.
O svom snu King je govoro šest minuta, a reči “Ja imam san” (I have a dream) ponovio je osam puta.
Milioni Amerikanaca bili su fascinirani. Njujork Tajms je napisao da će proći mnogo vremena pre nego što Vašington zaboravi melodičan i melanholičan glas sveštenika Martina Lutera Kinga koji pred nepreglednim brojem ljudi ispoveda svoje snove.
Foto: Tanjug/AP, Martin Luter i Koreta Skot King sa decom
Vašington Post je tvrdio da se radi o govoru koji se uzdigao iznad veštine govorništva, a Los Anđeles Tajms pisao je o nenadmašnoj elokvenciji vrhunskog oratora koji je postideo zagovornike segregacije.
ČESTO SU MU PRETILI SMRĆU
Uprkos izvrsnosti govora, predsednik Džon F. Kenedi nije mogao da, već predloženi zakon o rasnoj jednakosti, progura u Kongresu. To će nešto više od pola godine nakon Kenedijevog ubistva u Dalasu, uspeti njegovom nasledniku Lindonu Džonsonu.
King je krajem 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, ali njegova borba bila je daleko od kraja. Rasna jednakost postojala je samo na papiru.
Foto: Tanjug/AP, Martin Luter King
Već iduće godine izbili su veliki protestni marševi u Selmi, u Alabami. Ponovo ih je King predvodio. Iako je policija učinila sve da ih zaustavi, protesti su znatno doprineli da se ubrzo nakon toga usvoji zakon o jednakom pravu glasa.
Martin Luter King pretnje smrću dobijao je često. Uveče 4. aprila 1968. bio je u Memfisu kako bi podržao štrajk tamošnjih sanitarnih radnika.
Ubio ga je rasista Džejms Erl Rej kada je iz svoje motelske sobe izašao na balkon kako bi popričao s prijateljima koji su bili ispod na parkingu. Imao je 39 godina.
U videu pogledajte kako je tekao Luterov govor u Vašingtonu:
(Telegraf.rs/Hina)
