Republika Srpska bi u narednih četiri do pet godina trebalo da ima onlajn, odnosno elektronski sistem javne uprave i izdavanja dokumenata, kaže Lejla Rešić, ministar uprave i lokalne samouprave u RS.
“To je razlog zašto smo promijenili koncept Ministarstva za nauku i tehnologiju. Sada je tu uključeno i informatičko društvo, upravo da bismo konceptualno išli ka tome”, kaže Rešićeva u intervjuu za “Nezavisne”.
NN: Dokle se stiglo s reformom javne uprave, s obzirom na to da se stalno provlači teza da je taj proces u zastoju?
REŠIĆ: Što se nas tiče, mi nemamo problem s reformom javne uprave. Republika Srpska ima i svoje nadležnosti i svoje procese. Mi imamo program koji provodimo. Evo, recimo, u posljednjih deset godina, otkad sam ja na čelu ovog ministarstva, uradili smo mnogo stvari. Prvi smo i jedini u mnogo čemu. Recimo, prvi smo uradili Zakon o državnim službenicima, Zakon o platama državnih službenika i svih budžetskih korisnika, radili smo reformu matičnih knjiga koja se nije radila od 1948. godine… Sve smo to radili sami i finansirali sami. Sa druge strane, Fond za reformu javne uprave osmišljen je 2006. godine do 2008. godine. Međutim, već 2010. postalo je jasno da postoji veliki disparitet između RS, koja je drugačije politički organizovana u odnosu na ostale nivoe vlasti. Mi smo nastavili raditi, oni, u određenom smislu, nisu. I onda iz Fonda možete da finansirate projekte sa spiska koji je negdje iz 2006. ili 2007. godine. To više ne odgovara našim realnim potrebama.
NN: Ali ipak u EU kažu da je reforma javne uprave u zastoju…
REŠIĆ: Ako pogledate izvještaje Evropske komisije, da, kaže se da BiH nije zadovoljila u ovoj oblasti. Ali ako pogledate fragmentarno, vidjećete da je RS u svakoj od oblasti uradila minimalno 85 odsto. Ostali nivoi vlasti nisu. Mi, dakle, ne blokiramo taj proces, mi samo želimo da se projekti u Fondu nakon 10-15 godina izanaliziraju i da pokušamo da napravimo neki efikasniji sistem. Mi sad u Fondu finansiramo obuke na računarima. Mene ćete teško ubijediti da je to reforma. A mi sve svoje projekte finansiramo sami, otvaramo se prema građanima.
NN: Ipak, građani se uvijek žale na kvalitet javne uprave, generalno gledano.
REŠIĆ: Tako je. Vi prvo morate shvatiti da je to proces. Mi smo pedesetak godina živjeli u potpuno drugačijem sistemu, na koji smo navikli. Ne možemo sve to promijeniti preko noći. I mi se moramo mijenjati.
NN: Evo, konkretno, kada će građani svoje dokumente moći vaditi onlajn?
REŠIĆ: To je faza reforme koja nama dolazi na rješavanje u narednih četiri do pet godina. To je razlog zašto smo promijenili koncept Ministarstva za nauku i tehnologiju. Sada je tu uključeno i informatičko društvo, upravo da bismo konceptualno išli ka tome. Mi smo prvo promijenili zakone i napravili tu vrstu pripreme. Sada dolazi ova druga faza. Mi smo u decembru išli s promjenama Zakona o matičnim knjigama i Zakona o opštem upravnom postupku i time smo otvorili mogućnost da se to radi elektronski. Stavili smo da to ne bude zakonska obaveza, nego mogućnost, jer smo svjesni da imamo 33 lokalne zajednica sa statusom izrazito nerazvijenih. Ne možemo njima nametati obaveze tog kapaciteta. Ali ideja jeste da idemo u tom pravcu. Naravno, Banjaluka, Prijedor i neke druge zajednice to mogu uraditi, ali moramo razmišljati i o ostalima koji to sada ne mogu.
NN: Spomenuli ste period četiri do pet godina. Da li to znači da će taj onlajn sistem profunkcionisati do tada?
REŠIĆ: To je naša intencija, da idemo preko veb-aplikacija, softvera, i da te sisteme otvorimo. Prva stvar koju ćemo sada raditi, i ja vjerujem da će to biti do kraja godine ili početkom naredne, jeste e-beba, dakle, da sva porodilišta u RS imaju tačku na koju će roditelji praktično predati sve podatke, a dobiti ih elektronskim putem, za one roditelje koji su se o imenu bebe odlučili po izlasku iz bolnice. I tu smo ostavili to kao mogućnost, a ne kao obavezu, jer nismo sigurni da bi sve lokalne zajednice sebi odmah mogle priuštiti svu opremu. Dakle, idemo etapno, ali da, to je nešto ka čemu idemo. I nismo uopšte tako daleko od toga.
NN: U opštini Teslić postoje problemi i nerazumijevanja u vezi sa raspuštanjem Skupštine. Šta je tu problem, i generalno, kakav je odnos lokalnih zajednica s Ministarstvom kad su u pitanju ovakvi problemi?
REŠIĆ: Generalno, mi postojimo zbog lokalnih zajednica, mi smo njihov servis. Što se tiče opštine Teslić, zakonom je propisano da u slučaju kada opoziv načelnika nije uspio, Skupština opštine usvaja izvještaj Opštinske izborne komisije, a Republička izborna komisija onda procjenjuje da li je sve bilo u skladu sa zakonom itd. Na osnovu tih dokumenata, mi informišemo Vladu da li je inicijativa uredna ili nije i dalje je upućujemo ka Narodnoj skupštini. Skupština opštine nije usvojila izvještaj. Mi moramo da čekamo RIK, da onda možemo da utvrdimo šta i kako dalje. Ovo jeste jedna netipična situacija i to je razlog zašto se ovoliko čeka.
NN: Znači, moramo čekati dok god oni ne usvoje izvještaj? Ima li neki rok?
REŠIĆ: Nažalost, ne. Kad smo radili zakon, mi smo pokušali naći najbolji način, međutim, kao što se često dešava u životu, tek kad počne primjena, možete vidjeti kako to izgleda u praksi. Svakako, kad dođe vrijeme za izmjene i dopune, vidjećemo kako ćemo to izdefinisati. Mi smo to, kad smo radili zakon, tretirali kao čisto tehničko pitanje. Evo, sad se pokazalo da to nekad može i da ne bude samo tehničko pitanje.
Inicijative za nove opštine
NN: Imamo nekoliko inicijativa za stvaranje novih opština. Kako je to definisano zakonom i ko ima pravo da se otcijepi od neke opštine?
REŠIĆ: Zakon o teritorijalnoj organizaciji RS je vrlo jasan. Prvo vam treba podrška građana, a poslije toga elaborat o ekonomskoj opravdanosti. Takođe, potrebna vam je saglasnost Skupštine opštine ili grada kojem trenutno pripadate. Nakon toga dokumentacija dolazi u Ministarstvo pa odluka ide ka Vladi. Ako Vlada prihvati inicijativu, tek onda slijedi zakonodavna procedura. To je jedan proces koji traži vrijeme. Ne možete tek tako povući liniju i odvojiti neku teritoriju. Ono što iz iskustva znamo, kad su u pitanju opština Stanari i grad Doboj, oni su sav dio posla prilično jednostavno riješili. Ali kad su na red došla pitanja o diobi u smislu kome ide Dom zdravlja, primarna i sekundarna kanalizaciona mreža itd., e, tu su nastali problemi. A kad na red dođu neka zaduženja, onda imate još problema. Jer to je baš kao u brakorazvodnoj parnici, sve se dijeli. Ne dijeli se samo lijepo, nego i ono što je grad do tada uložio itd. Sve to ide na razmatranje.
