Porodicu Zore i Slobodana Karanovića koji su tokom rata izbegli iz Drvara i nastanili se u Štivoru kod Prnjavora usrećila je komšijska pomoć.
Kada je bilo najteže, na ledini bez igde ičega, Karanovićima koji imaju dvoje dece, školarce Gorana i Gordanu, ruku pomoći pružili su dobri i humani ljudi iz ovog kraja.
Zora, rodom iz sela Rajnovci kod Bihaća koja je, zbog nepodmirenih plata nekoliko meseci štrajkovala glađu u centru Prnjavora, priča da je solidarnost komšija njenoj petočlanoj porodici dala novu nadu, veru u život i ljude.
– Svi ovi ljudi koje sam navela su na različite načine pomogli. Deci su kupili udžbenike, odeću i obuću, ustupili svoje njive za našu stoku, poklonili hranu za ovce i koze… Uvek su na usluzi, spremni da izađu u susret kada je najteže – ispričala je za “EuroBlic” Zora pokazujući veliko stado koza koje im je poklonio Nenad Janjetović iz Prnjavora, inače penzionisani srpski oficir poreklom iz Svodne kod Novog Grada.
Sada imaju mleko, meso, prave sir i prodaju jariće.
– Nenad nam je poklonio prvo 6 koza i jarca, a posle nam kupio još 6 koza. Brižno smo ih čuvali, napasali, hranili i sada imamo 20 koza i jaradi. Nabavili smo i ovce, a njihov broj stalno se povećava. Svi smo radosni zbog toga jer želimo imati celu farmu, o tome maštamo – kažu Zora i njen suprug Slobodan iz Drvara.
On je ratni vojni invalid koji je u rodnom kraju, teran ratom bio prinuđen da ostavi svu imovinu, stan i kuću te ode u nepoznato, u izbeglištvo.
– U Drvaru mi je sve uništeno i zato sam se razboleo, srce mi je oslabilo, ali se borim zbog dece koja su vredna i poslušna. Ohrabren sam humanošču komšija i drugih ljudi koje sam ovde upoznao. Teško je, kuća je mala, sa samo jednom prostorijom u kojoj boravi nas petoro. Nastojimo i izgraditi objekte za stoku, ali nas je nevreme u tom omelo i porušilo sve, sada opet moramo sve iznova – iznosi Slobodan svoje teškoće, odlučan da u Štivoru sagradi novo porodično gnezdo koje je rat davno razorio, a njih stavio na veliko iskušenje.
Zora i Slobodan decu podučavaju poslovima u domaćinstvu, kako bi što pre savladali mnoge životne prepreke.
Goran, učenik devetog razreda u obližnjoj Šibovskoj hvali se veštinom muže koza.
– Brzo sam to naučio od mame i bake, ide mi dobro. Od svake koze umuzem po 3 litre mleka svakog dana. Od toga pravimo sir, a ja prodajem mleko i jaja od kokoški. Roditelji mi daju novac od mleka i jaja da kupim udžbenike, sveske, odeću i patike za školu – opisuje Goran svoje obaveze.
Nenad Janjetović koji je Karanovićima mnogo pomogao, srećan je zato što su oni vredni i posvećeni svome stadu.
– Kada su mi Zora i Slobodan koje pozanjem nekoliko godina ispričali da deca imaju bronhitis i da cela porodica pati zbog problema disajnih puteva, odveo sam ih u svoj tor i poklonio sve svoje koze i jarca. Oni su u početku bili u neverici, a onda su se mnogo obradovali. Shvatvši da su vredni, kupio sam još koza i poklonio – ispričao nam je Janjetović.
Navodi i da će finsirati popravku objekta za ovce i koze koje je uništio vetar i poharale snežne vejavice.
– Oni sada imaju posao, ne zavise od drugih nego ovde rade kod sebe i za sebe. Stado se brzo povećava i za godinu ili dve, Karanovići će imati svoju farmu od koje svi mogu lepo živeti – ispričao je Janjetović.
Pohotni jarac kapitalac
Posebnu atrakciju predstavlja jarac kapitalac dugih rogova koji je zbog priploda veoma tražen u celom kraju.
Domaćin Slobodan Karanović ga prevozi u prtljažniku svoga automobila i do nekoliko kilometara udaljenih prnjavorskih sela.
– Čim otvorim gepek stare “džete”, jarac uskače, sklupča se, savije noge, vrat, zavuče rogove ispod lima i čeka da krenemo. Zato, svakoga ko nam dolazi u posetu ili nekim drugim poslom, kao vi sada, obavezno upozoravamo da ne otvara gepek zbog pohotnog jarca – upozorio nas je Slobodan.
Milan Pilipović – Blic
