Početak priče o popisu poljoprivrede ostao je u znaku suprotstavljenih stavova Agencije za statistiku BiH i Federalnog zavoda za statistiku, iz kojih su ukazivali da je za popis potreban zakon o poljoprivredi BiH, što su kategorično odbacivali predstavnici Zavoda za statistiku Republike Srpske, ukazujući da je poljoprivreda u isključivoj nadležnosti entiteta i da je sve moguće završiti na osnovu jedinstvene metodologije.
Organizacija poljoprivrednog popisa u BiH bila je tema sastanka koji je u petak održao ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac sa predstavnicima nadležnih ministarstava i statističkih agencija u Republici Srpskoj, Federaciji BiH i na nivou BiH.
Zaključeno je da je neophodno pokrenuti proces popisa poljoprivrede koji će pružiti uvid u stvarno stanje sektora, broj gazdinstava, raspoložive površine, strukturu posjeda, kvalitet, starost raspoložive mehanizacije i druge informacije koje je potrebno poznavati da bi se poljoprivredna politika mogla planirati i sprovoditi.
Istaknuto je da u statističkim agencijama na svim nivoima vlasti u BiH postoje kapaciteti i visok stepen saglasnosti o tome da je neophodno definisati jedinstvenu metodologiju, a ne usvajati zakonsko rješenje.
Jedan od zaključaka je da nadležna entitetska ministarstva i statističke agencije dostave mišljenja o organizaciji poljoprivrednog popisa u BiH Agenciji za statistiku BiH, koja će potom informisati Savjet ministara BiH o prijedlogu zaključaka u vezi s tim procesom.
Košarac juče nije odgovarao na telefonske pozive, a vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku Jasmin Komić, koji je bio na sastanku u Sarajevu, kaže za “Glas Srpske” da je zadovoljan ishodom razgovora.
– Sve ide u pravcu da popis može biti obavljen uspostavljanjem jedinstvene metodologije, što smo zastupali i ranije, i da se ne mora ići u donošenje zakona o popisu poljoprivrede. Kada će biti popis, nismo ustanovili. To zavisi od niza faktora, a o tome ćemo kasnije – istakao je Komić.
Podsjetio je da je Savjet ministara lani donio odluku da se ide u izradu zakona o popisu poljoprivrede, a da predstavnici RS zbog protivljenja nisu učestvovali ni u radu radne grupe koja je formirana.
– Nije nam potreban zakon o popisu poljoprivrede da bi popis bio obavljen, već jedinstvena metodologija, pa zatim sredstva za te poslove i odluke o organizacionoj aktivnosti – rekao je Komić.
Na pitanje da li se može govoriti o 2021. godini kao godini popisa jer je to najavljivano i ranije, ističe da o tome nisu konkretno razgovarali.
– Postavljeno je pitanje kada bi to moglo biti, ali to zavisi od događaja i drugih aktivnosti. Lično bih volio da taj popis bude što prije. Odluku o datumu ne donose statističke institucije. Kada budu stvoreni uslovi koji se tiču finansija, organizacije i drugih stvari, znaćemo kad možemo da planiramo popis, prije kojeg će biti i probni popis – rekao je Komić.
Popis poljoprivrede je izuzetno statističko istraživanje za planiranje i razvoj sektora poljoprivrede u BiH. Drugi po redu i posljednji popis poljoprivrede u bivšoj Jugoslaviji, a time i na prostoru BiH, sproveden je 1960. godine. Treći, na uzorku od 20 odsto poljoprivrednih gazdinstava, bio je 1969. godine i obuhvatao je društvena i individualna gazdinstva.
Neki od podataka koje sadrži popis poljoprivrede
* Prosječna veličina gazdinstava
* Radna snaga
* Ekonomska snaga
* Korišćenje inputa u poljoprivredi
* Pokazatelji ruralnog razvoja
* Zaštita životne sredine
* Korišćenje mehanizacije
