U RS veliki broj zanatlija radi na crno, a zbog neuplaćivanja doprinosa i neplaćanja obaveza budžet trpi milionsku štetu.
Naime, Radovan Višković, predsjednik Vlade RS, u četvrtak je u Narodnoj skupštini RS poslanicima rekao da je lično provjerio kakvo je stanje u Banjaluci te da je utvrđeno da u pojedinim branšama u registrima ne postoji nijedan prijavljeni radnik.
“Vi danas u Banjaluci nemate nijednog prijavljenog limara ili keramičara, a da biste dobili keramičara da vam radi redovi su duži nego kad čekate u Kliničkom centru. To jasno govori da ima sive zone i da ljudi rade privatno”, kaže Višković.
On je dodao da će Vlada kroz implementaciju zakona o električnoj energiji, čiji nacrt je usvojen u parlamentu RS, namjeravati da uđe u trag ljudima koji električnu energiju koriste kroz sivu zonu.
Jovan Bratić, direktor Zanatsko-preduzetničke komore RS, kaže da je Višković u pravu te da je postala epidemija koliko ljudi se odlučuje na rad na crno, ali ističe da ipak nije tačno da nema prijavljenih zanata te da dio tih ljudi posluje legalno.
On se žali da mnogo zanatlija osjeća strah od države i boji se da će ako prijave svoj obrt država “naleći” na njih i pokušati od njih uzeti sve što zarade.
“Mi već 30 godina kao papige ponavljamo da je potrebno tim ljudima da pomognemo, da ih ohrabrimo, a ne samo da im prijetimo i od njih uzimamo i to malo što zarade”, navodi on. Ističe da je poseban problem kod pojedinih zanata i obrta to što se radi o poslovima koji su sezonske prirode.
“Imamo ljude koji posla imaju obično nekoliko mjeseci pa rizikuju da kad nemaju posla, a sve obaveze moraju da plaćaju, obaveze teku. Zato se mnogo ljudi odlučuje da rizikuje i radi na crno dokle ima posla i spremni su da radije plate kaznu ako ih uhvate nego da upadnu u zamku birokratije i procedura u kojima mogu izgubiti sve što su godinama sticali”, navodi on.
Dodaje da bi, kad bi država pokazala više razumijevanja, i oni odlučili da se legalizuju jer znaju da je to i njima u interesu.
“Znate, ovo stanje nije dobro ni za nas jer dođemo u situaciju kad ne možemo više raditi da nemamo osiguranje, nema penzije, a to je onda jako teška situacija”, ističe on.
Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS, ističe da je rad na crno ozbiljan problem jer svako ko radi na takav način pravi nelojalnu konkurenciju privrednicima koji posluju legalno i izmiruju sve svoje obaveze.
“Komora se zalaže već godinama da se to izmijeni. Sad smo tražili da u programu ekonomskih reformi bude vraćanje opterećenja na plate na nivo koji je bio 2008. godine. Mi smo jedna od rijetkih zemalja koja je išla na povećanje poreza na doprinose, a ne smanjenje. Najbolje ćemo pomoći privredi da je rasteretimo i tako je učinimo konkurentnijom”, naglasio je on. Dodaje da je poseban problem što u RS više ne postoji grana privrede kojoj ne nedostaju adekvatni radnici, odnosno oni koji imaju adekvatna znanja i mogu da rade.
“Možda i ima onih koji imaju formalno obrazovanje, ali im nedostaje adekvatno praktično znanje. Mi pokušavamo da to promijenimo. Potpisali smo sporazum o unapređenju praktične nastave s Vladom, a završili smo obuku jedne grupe mentora u preduzećima kako bismo tu praktičnu nastavu organizovali na kvalitetnijem i višem nivou unutar preduzeća u saradnji sa školama i preduzećima”, kaže on.
