BiH je za relativno kratko vrijeme napravila nekoliko dobrih koraka naprijed na svom putu ka EU, ocijenio je specijalni predstavnik EU Јohan Satler i izrazio nadu da će BiH do kraja godine dobiti nekoliko novih zakonskih rješenja, te strategiju za rješavanje predmeta ratnih zločina.
Satler je naglasio da je Evropa pokazala da neće BiH ostaviti na cjedilu, ali i da domaći lideri moraju da pokažu ozbiljnost i volju na djelima.
Komentarišući inicijativu da BiH postane dio “mini-Šengena”, Satler je izrazio nadu da će ona imati pozitivan epilog.
– EU podržava regionalnu ekonomsku integraciju, kako god se nazivala. Bitna je suština, a to su elementi za zajedničko tržište. Ne govorimo samo o slobodi kretanja ljudi, već i kapitala, usluga i robe. Bila bi prava odluka da BiH postane dio ove inicijative – rekao je Satler za Glas Srpske.
Govoreći o pomoći EU u ublažavanju posljedica virusa korona u BiH, on je naveo da je donirano sedam miliona evra kroz medicinsku opremu i druge potrepštine, obezbijeđeno je više od 70 miliona evra za podršku privredi, malim i srednjim preduzećima, posebno u najviše pogođenim sektorima poput turizma, a treća stvar je makrofinansijska podrška.
– To je naša ponuda koja još nije realizovana jer je domaćim vlastima, na različitim nivoima, trebalo dosta vremena da se usaglase – rekao je Satler, koji je i šef Delegacije EU u BiH.
Kada je riječ o putu BiH ka EU, Satler je naglasio da su dešavanja u proteklih šest mjeseci jasno pokazala da je napredak moguć, čak i na veoma teškim pitanjima.
– Želim da pohvalim sva tri člana Predsjedništva BiH koja su ponovo pokrenula proces rješavanja 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja EK i od tada smo vidjeli da se može napredovati. Vlada Republike Srpske je usvojila Strategiju za reformu javne uprave koja je dugo bila na čekanju, postignut je dogovor za Mostar, gdje će biti održani izbori nakon 12 godina, a tu je i parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, čiji je rad odblokiran nakon pet godina – naveo je Satler.
On je dodao da to “ide u prilog onoga što građani žele, a to je brzi napredak”.
Satler je rekao da se u naredna dva, tri mjeseca radi na zakonodavnim pitanjima, odnosno zakonima o javnim nabavkama, sukobu interesa, Visokom sudskom i tužilačkom savjetu, a tu je i strategija za rad na predmetima ratnih zločina.
Odgovarajući na pitanje može li BiH biti dio EU dok ima strane sudije i OHR, Satler je rekao da se u Mišljenju Evropske komisije navodi da je međunarodna supervizija u suprotnosti sa članstvom u EU, tako da se to reflektuje na OHR, ali i Ustavni sud.
– Strane sudije su samo jedan od elemenata. Treba obezbijediti profesionalizam i integritet Suda i sudija – naveo je specijalni predstavnik EU.
Kada je riječ o sprovođenju odluke “Sejdić i Finci”, Satler kaže da to pitanje neće nestati i dio je 14 prioriteta.
– Postoji još presuda Evropskog suda za ljudska prava koje se tiču demokratije i ostvarivanja aktivnog i pasivnog biračkog prava, te ih sve treba sprovesti. Sporazum iz Mostara govori i o realizaciji presuda Evropskog suda. Naredna godina, koja nije izborna, jeste ključna – rekao je on.
Satler je, govoreći o obavezi BiH za punom saradnjom sa Evropolom i određivanju zajedničke kontakt tačke, ukazao da je sporazum sa Evropolom je jasan i da je to Ministarstvo bezbjednosti u Savjetu ministara.
– U kontaktu smo sa ministrom bezbjednosti /Selmom Ciotićem/ i ohrabren sam nekim koracima koje je ministar preduzeo kako bi se obezbijedilo sprovođenje sporazuma – naveo je Satler.
Kada je riječ o migrantima, Satler je naveo da su stotine hiljada zahtjeva za azilom dokaz da oni dolaze do EU.
– Kada je riječ o BiH, tražimo strategiju koja će definisati način upravljanja migracijama i ravnopravnu raspodjelu odgovornosti u zemlji. Nije u redu da oko 90 odsto migranata bude u Unsko-sanskom kantonu – rekao je Satler.
On je napomenuo da je Srbija uspostavila dobar sistem i da ima oko 20 prihvatnih centara.
– Ključ je da ne bude velikih centara sa nekoliko hiljada ljudi, već 200, 300 ljudi na jednom mjestu. Ako se to desi i u BiH, EU je neće ostaviti da se s time nosi sama, a ionako snosimo oko 95 odsto troškova – dodao je Satler.
/Srna/
