Stanovnici Evropske unije nanose najviše štete planeti Zemlji

0
641

U poslednjem saopštenju koje je izdao Svetski fond za prirodu (WWF) navedeno je da Evropljani koriste više prirodnih resursa u odnosu na ostatak sveta.

U izveštaju se navodi da ako bi svi u svetu imali isti uticaj na životnu sredinu kao i prosečni stanovnik Evropske unije, 10. maj bi bio datum kada bi trebalo prekinuti korišćenje svih prirodnih resursa da bi planeta mogla da se obnovi.

Živimo prkeko mogućnosti naše planete

Zato su aktivisti ove organizacije nazvali 10. maj Evropskim danom za preporod Zemlje. Ostatak godine, kako ističu, Evropljani će nastaviti da uništavaju prirodni kapital Zemlje.

To znači da će emisija ugljen-dioksida biti veća no što ekosistem planete može da apsorbuje, biće uništeno više šuma no što priroda može da obnovi, biće iscrpljena ribolovna područja, povećana erozija tla i uništene neke biljne i životinjske vrste.

U izveštaju se navodi da Evropska unija i njeni građani trenutno koriste dvostruko više resursa no što je njihov ekosistem sposoban da obnovi.

Posebno se naglašava da Evropska unija koristi gotovo 20 odsto zemljinog „biokapaciteta“ iako obuhvata samo sedam odsto svetske populacije.

Drugim rečima, ako bi svi trošili po stopi prosečnog stanovnika Evropske unije, bili bi nam potrebni kapaciteti skoro tri planete.

Izveštaj preporučuje hitne promene kako bi se u potpunosti zaštitila i obnovila priroda u Evropi do 2030. godine i kako bi se emisija ugljen-dioksida do 2040. godine u potpunosti ukinula.

Cilj je da se do 2050. godine dođe do nulte emisije štetnih gasova

Cilj je da se do 2050. godine dođe do nulte emisije štetnih gasova

Evropska unija preduzima dosta mera kako bi se smanjilo uništavanje prirodnih resursa. Insistira se na takozvanoj, „kružnoj ekonomiji“, po kojoj se dobra ponovo iskorišćavaju ili recikliraju. Predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk, izneo je predlog na redovnom samitu Evropske unije u cilju bolje zaštite prirode kako bi se dostigao plan o nultoj emisiji štetnih gasova.

Inicijativi da se ovaj cilj dostigne do 2050. godine priključilo se osam zemalja, uključujući i Francusku. Međutim, posmatrači na samitu u Rumuniji kažu da plan nije uspeo da dobije podršku i drugih zemalja, i to pre svega, Nemačke.

PODIJELI