Zašto baš februar ima 28 dana?

0
885
 

Februar mesec nije ni postojao sve dok ga Numa Pompilije, drugi od sedam rimskih kraljeva nije dodao u kalendarsku godinu. Broj njegovih dana se često menjao, dok 44. godine pre nove ere, nije dobio konačnu brojku

Februar je drugi mesec u godini u julijanskom i gregorijanskom kalendaru. Ima 28 dana, 29 u prestupnoj godini, i jedini je mesec koji ima manje od 30 dana. A da li ste znali zašto baš on jedini ima manje od 30 dana u mesecu?

Od kad je izmišljen februar, on je reformatorima kalendara uvek služio kao zgodno mesto gde mogu da ispravljaju svoje greške i da vrše druge korekcije kalendara. U najstarije doba drevnogRima, kalendar je imao svega deset meseci. Šest meseci su trajali po 30 dana, a četiri po 31 dan.

Godina je počinjala marta meseca, a završavala se krajem decembra. Nakon decembra dolazio je period koji se jednostavno nije računao, to jest, dani se nisu brojali sve do dolaska lepših dana i početka marta.

Da bi popunio ovu prazninu za vreme zime, Numa Pompilije, drugi od sedam rimskih kraljeva, odlučio je da kalendaru doda još dva meseca: januar i februar, ali tako da kalendarska godina traje 354 dana. Tada je u upotrebi bio lunarni kalendar (kalendar usklađen sa Mesečevim fazama), a godina po lunarnom kalendaru traje otprilike baš toliko (29,53 x 12 = 354,38) dana.

Foto: tasteful-events.com

Da bi dobio dovoljan broj dana za dva dodatna meseca, Numa je od svakog meseca koji je trajao 30 dana oduzeo jedan dan, pa je za dva nova meseca ostalo 56 dana. Trebalo je, dakle, da svaki od ta dva meseca traje po 28 dana. Međutim, u to vreme Rimljani su iz sujeverja izbegavali parne brojeve pa je januaru dodat jos jedan dan. Drugi mesec je, ipak ostao na 28 dana, ali, iako se radilo o parnom broju, smatralao se da je to korektno jer je drugi mesec bio posvećen svetkovini pročišćavanja namenjenog kultu mrtvih.

Taj kalendar je znači trajao 355 dana. Februar je imao 28, mart, maj, jul i oktobar po 31, a januar, april, jun, avgust, septembar, novembar i decembar po 29 dana. Ali, godina po tom kalendaru je za nekih 10 dana i nekoliko sati bila kraća od tropske, prave godine i zato je trebalo povremeno tu godinu proširivati umetanjem dodatnih dana.

A gde dodati nove dane? Pa, razume se u februar. Svake druge godine između 23. i 24. februara dodavan je još jedan mesec koji se zvao mercedonius, a koji se satojao jednom od 27, a drugi put od 28 dana. Stoga ne čudi što je takav kalendar pretrpeo novu reformu.

To se dogodilo 45. godine, pre naše ere, kada je kalendar počeo da se pravi prema kretnju Sunca(solarni kalendar). Prvo je trebalo dodati nešto dana, kako bi se kalendar uskladio sa prirodnim pojavama. Naravno novi dani su umetnuti u februar.

Foto: Telegraf

Pošto je godina po ovom kalendaru kraća od prave godine, odlučeno je da svaka četvrta godina bude prestupna. Prestupni dan se dodaje, naravno, februaru. U to vreme mnogi meseci su pretrpeli izvesne promene, pa je i februar postao veći za jedan dan, i imao je 29 dana, 30 prestupne godine.Pošto je reformu kalendara inicirao Julije Cezar, kalendar je dobio ime Julijanski kalendar.

Nesto kasnije, 44. godine pre nove ere, Senat je doneo odluku da mesec Quintilis u čast Cezara, dobije naziv Julius (jul), a 8. godine i Sextilis je promenio ime u Augustus (avgust), po Cezarovom usvojenom sinu i nasledniku Oktavijanu Avgustu. Ali, problem je bio u tome sto je Avgustov mesec imao samo 30 dana, a jul 31. Čitava stvar je rešena, tako što je od februara oduzet jedan dan i pridodat avgustu.

I tad se isto pojavio problem jer su se tri meseca od po 31 dan našla jedan do drugog: jul, avgust i septembar. Zato je odlučeno da će septembar i novembar će imati po 30 umesto po 31 dan, dok će oktobar i decembar imati po 31 umesto 30 dana. Tako je opet napravljena kakva-takva simetrija. Dva letnja meseca, jul i avgust će imati po 31 dan, kao i dva zimska, decembar i januar.

Tek početkom XVII veka, većina zemalja je prihvatila 1. januar kao prvi dan u godini. Italija i Engleska su tek posle 1750. godine prihvatile taj datum kao zvanični početak godine. Takvo stanje se zadržalo do danas. Ili mozda, do neke nove reforme.

(Telegraf.rs)

PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here