Тадић у писму врху СДС: Пуч у странци, кадрови као Мектић су потрошени (ВИДЕО)

0
391

Огњен Тадић, доскорашњи потпредсједник СДС и посланик у Дому народа Парламентарне скупштине, након што је поднио оставку на све страначке функције, Главном одбору СДС послао је опширно писмо.

Аутентичност писма Тадић је потврдио за портал Фронтал.ба који је пренио цијело писмо.

Поштовани,

Остао сам дужан члановима Главног одбора озбиљно објашњење у вези са изјашњењем које сам путем имејла, а не путем смс-а како су неки објавили, упутио Главном одбору СДС-а и у којем кажем да престајем да вршим дужности члана Главног одбора СДС-а, члана Градског одбора СДС Бања Лука и, самим тим, потпредсједника СДС-а јер је то логично имајући у виду да ме на те фукције именовао предсједник СДС-а који је саопштио да се повлачи.

Увјерење да сам дужан дати посебно објашњење произашло је и због тога што сам од суботе до данас, а на иницијативу бројних чланова Главног одбора и чланства СДС-а, водио цијели низ интересантних разговора. Тако и са делегацијом у саставу Милан Милићевић и Дарго Бабаљ која је са мном разговарала по одлуци руководства странке.

Због тога овим путем дајем одговоре на нека од питања која су ми постављена, укључујући и моје мишљење шта се дешава и како треба поправити садашње стање у странци.

Разлог због кога то чиним писменим путем је јасан сам по себи. Не желим да неко сутра изврће моје ставове, тумачи их произвољно и тврди да сам рекао нешто што нисам рекао или да нисам рекао нешто што сам рекао. Ово увјерење посебно произилази из тога што сам примјетио да и људи који су чланови органа СДС-а, иако су били присутни на истим састанцима, напросто тврде различите ствари, говоре о различитим информацијама и сл. Због тога не желим да било ко сутра произвољно тумачи оно што хоћу да кажем.

Кренимо редом:

О пучу који траје

Ви сте, моје уважене и цијењене колеге, у прошлу суботу присуствовали догађају о којем се отприлике може извести закључак да вам је предсједник СДС-а Младен Босић рекао да су избори показали да је стање у друштву такво да политика коју он заступа као човјек који жели поштен однос према политици, који се супроствља корупцији, који не жели свом народу нове сукобе, који жели боље економско стање, итд. нема довољну подршку народа, да он не жели да одустане од такве политике, и да се због тога повлачи. И чујем да су многи аплаудирали. Гђе вам је памет? У чији загрљај летите? Да ли неко можда жели да лети у загрљај оним познатим лицима у странци који политку желе претворити у ријалити, или онима којима је Босић пети предсјеник кога желе да потроше, а чија се имена провлаче кроз све афере од Центрекса, Селект-импекса, ратног и поратног криминала, приватизација, па до данашњих дана. Због тога вам отворено и писмено кажем да је на сцени пуч против здравих политичких вриједности који има циљ да СДС претвори у још једну од странака које су под потпуним утицајем мафијашких пипака и папака обавијених око политике. Немате право на то јер странка није ваша него припада народу Републике Српске.

Пресрећан сам због тога што сам својом оставком објавио паузу у планираном пучу и тиме купио вријеме за странку да се одбрани. Ваљда сте имали прилику да разговарате и размислите о свему. Ако нисте надам се да ће вам ово писмо помоћи у томе.

О односу Босића и мене

Ја Босића не браним. Предсједник Босић и ја немамо комуникацију какву би требали имати или какву би неко очекивао да имамо имајући у виду све трачеве да иза оваквих или онаквих одлука странке стојим ја. У посљедњих преко годину дана ми смо у четири ока разговарали укупно три пута. Било је периода од неколико мјесеци током којих се уопште нисмо виђали нити чули телефоном. У првом од тих наврата, у септембру 2015. г. рекао сам му да је стање у странци алармантно јер се успоставило неколико центара моћи који управљају бизнисом или кадровском политиком, односно имају утицај на дио чланства које је непријатељски окренуто према актуелном руководству, односно који су умиуслили да су значајни обавјештајно-медијски центри који странком требају владати из сјене. Рекао сам му и конкретна имена. Све се то углавном налази у Источном Сарајеву. Рекао сам му да те људе мора урахзумити, што му неће бити лако, као и то да сви они не мисле да раде против странке него једноставно нису у стању да контролишу моћ која им је пала у крило, јер су под различитим утицајима свог окружења. Рекао сам му и то да се упоредо са тим исти тренд појављује у његовој изборној јединици код једног броја људи, као и у Прњавору. Рекао сам му да ти центри сматрају да су они страначка властела, а сви остали општински и градски одбори слуге и да то неће изаћи на добро јер ће се потпуно пореметити равнотежа у странци, а што ће пореметити њен уједначен унутарстраначки живот који смо тешком муком градили до почетка 2015.г. Рекао сам му и то да ће из таквог стања произаћи група која ће направити пуч у странци, играти на лош резултат на сљедећим изборима, и рушити њега као главну препреку приватизацији и криминализацији странке, те да ће подршку за такво нешто ти ликови прихватити и од Додика и од најцрњих појединаца каквих је нажалост било више у прошлости СДС-а. Као и много пута до тада није се сложио са мном. Вјеровао је људима којима је лично поклонио повјерење, а који сада причају како је би лош, правио грешке, да нису били његови људи већ су само поштовали предсједника и сл. Други пут смо се виђели у прољеће 2016. г. када сам му рекао да је стање крајње лоше због свих неиспуњених обећања, неспособности, компромитацији и глупости једног броја наших кадрова, и да он под хитно треба поднијети оставку на функцију предсједавајућег Представничког дома како би се у пуном капацитету бавио странком, да Мектића који је већ тада био на граници јавне прихватљивости и без озбиљних резултата треба послати за амбасадора у Београд, да Лазара Миркића треба инкорпорисати као делегата у Дом народа, да Дарка Бабаља треба пребацити у Представнички дом на Бисићево мјесто у Колегију дома, а да Александру Пандуревић као једино очувано лице које се повезује са борбом против корупције треба изабрати за министра безбједности БиХ. Зашто Александру? Па не знам да ли знате, али је важно да знате ако не знате, да су сви велики предмети посебно из банкарског сектора управо захваљујући Александри покренути. Не желим коментарисати Мектићев рад у његовој канцеларији или у оквиру основних послова министарства које води. Ипак, колико се ја сјећам само су двије упечатљиве теме које је он отворио. То је питање “ко је женска особа која је виђена у друштву са Милорадом Додиком на неком аеродрому“ и афера телефонски разговор Мате Ђаковића и Милорада Додика у којем се помиње тужилац Горан Салиховић. Колико се сјећам прву тему отворио је након што су га прозвали за неки хотелских рачун, а другу тему отворио је након што је објављено да се води истрага о његовој дипломи. Паметном доста. Ипак, и данас је и вама а посебно нашим члановима тешко разумјети све што се дешавало, па чак и мени који сам покушавао да знам што више. Због тога ми је било логично да се без велике помпе и уз признавање заслуга пред јавношћу приреди частан одлазак Драгана Мектића са министарске на амбасадорску функцију. Предсједник Босић није дао већи значај мом приједлогу. Од тада па до овог четвртка нисмо у четири ока разговарали о странци. На посљедњем виђењу, у посљедњи четвртак, изложио ми је своје виђење ситуације какво је раније излагао на Предсједништву СДС-а и ја сам му рекао да се не слажем са њим. Касније ћу рећи шта мислим да треба урадити.

Како је странка дошла у овакво стање?

Мислим да смо се потпуно изгубили након општих избора 2014. г. Што је најгоре свако жив нам је говорио да смо се изгубили, а ми смо као хипнотисани настављали даље.

Прво, потпуна грешка је био покушај свргавања Младена Босића са позиције лидера странке послије тих избора. Тада нам је било најпотребније јединство странке јер нам је било јасно да предствоји борба против криминала и корупције и да ће наше нејединство бити шанса за криминалце. Јединство нисмо сачували. Прво је странка подвојена на Скупштини на Босићеве и оне који су за Мићића. Иако су се њих двојица касније прилично коректно понашали један према другоме, остале су дубоке пођеле у једном броју општинских и градских одбора.

Друго, странка је при избору Савјета министарса, па по инерцији и касније, водила кадровску политику по принципима који нису корисни за рад и живот странке, дакле не по квалификационом принципу, него по принципу подијеле плијена. Чести су били и такви случајеви да се чланови Предсједништва мјешају у кадровску политику одгора изван њихове изборне јединице, а због чега су посебан хаос и неслога настали у Бањој Луци. Нити једно од наших битних обећања таквом кадровском политиком није остварено, јер и нисмо имали довољан број квалификованих људи који би га могли спровести. Нити је разрјешена нека афера, нити смо имали ефикасан лијек да смиримо међунационалне сукобе, нити је већина наших представника у извршној власти показала жељно очекиване способности, нити смо успоставили озбиљан ауторитет сутранке у политичким процесима. Знам да су отпори били огромни. И ја сам их видио сваки дан у Парламентарној скупштини БиХ, али то је за спољним посматрачима изгледало само као показатељ наше неспособности да донесемо промјене. Дакле, није било оправдања.

Треће, с временом је странка ушла у стање хипнозе због “данас ће, сутра ће“ обећања о борби против корупције од чега на крају није било ништа конкретно. Неки ликови у странци су искористили то стање да би разиграли параноју у самом врху странке и преко ње управљали људима, а самим тим и политичким процесима. Босић, а са њим и СДС, је најчешће био између Мектићеве шаргарепе и штапа једног броја чланова Предсједништва СДС-а у виду “поуздане информације“ од још поузданијег доушника који указује на неку “опасност“ по њега и странку. Тај штап би прорадио сваки пут када би они примјетили да он сумња у њихове добре намјере, а најчешће је радио по мојим леђима јер сам се сукобљавао са њима. Сигуран сам да сте многи редовно читали интернет блогове, па знате о чему говорим. Народ је то гледао и престао да нам вјерује, а када је видио те мрачне ликове уз врх странке народ је почео да сумња да је све што смо рекли само обична превара. И све тако до пораза на локалним изборима. Није без значаја и афера везана за Фахрудина Радончића. Народ је гледао један важан судски поступак и питао се “због чега они који могу да хапсе Радончића неће или не могу да хапсе Додика и његове људе“. И о томе знате све.

На крају, били смо посвађани, дискредитовани, без новца, без озбиљних и оданих савезника и без шанси. Колико руководство странке није било свјесно тога најбоље говори податак да је на посљедњој заједничкој сједници Главног изборног штаба и Предсједништва СДС-а, одржаној десетак дана пред изборе, изнесено већинско мишљење да нас очекује максималан успјех на изборима. Нисмо ми толико глупи, само нисмо вјеровали једни другима. Постојало је и постоји огромно међусобно неповјерење и нико није смио отворено да проговори плашећи се да ће му одмах неко од других чланова Предсједништва спаковати причу како ради против странке и шири дефетизам, а што би имало значај у унутарстраначким обрачунима. Као по нотама чланови Предсједништва углавном су понављали предвиђања једног интернет блогера која је педантно објавио за сваку општину, сваку изборну јединицу.

О неким локалним примјерима везаним за резултат на локалним изборима

Рецимо, Прњавор на директан начин има министра безбједности БиХ, директора Сипе, руководиоца Спољно-трговинске коморе БиХ, начелника, локалну управу, народног посланика, а на индиректан вицегувернерку Централне банке БиХ (која је била уједно и деректорица Главне банке Републике Српске) и директора Канцеларије за ветеринарство БиХ. Има и потпредсједника СДС-а и одређен број чланова Главног одбора. Странка им није могла дати више од онога што им је дала. Имали су одрјешене руке да раде како год хоће. Изгубили смо.

Даље, у Вишеграду је странка фактички изгубила изборе већ пар мјесеци након доласка на власт. И то не од СНСД-а него од Емира Кустурице. Знам доста о томе јер сам покушао то да спријечим и чак успио да договорим споразум по коме би Емир Кустурица и његово предузеће поднијели извјештај нашем начелнику, практично му се поклонили, и исплатили сав новац и обезбједили удио у власништву општини Вишеград у том пројекту званом “Андрић-град“, чиме би уједно биле заустављене и даље сумње у законитост рада. Није крив начелник што договор није реализован, криво је пар људи из тадашње његове близине који му то нису дозволили, али на крају је странка платила цијену. Наравно, никада нисам ни јавно ни нејавно доводио у питање изабрану политику вишеградског СДС-а, за разлику од оних који су угошћавали Кустурицу и планирали са њим неостварене снове о Сокол-граду.

Шта рећи о Бијељини у којој само 2014. г. остварили најбољи резултат “на сва четири нивоа“, а сада имамо веома тешку ситуацију. Сви смо молили Мићу Мићића да не иде за причом Ненада Стевандића. Иако је некима у први мах изгледало како Стевандић на своја рамена прима Мићића да би га крунисао, убрзо се виђело да га је подизао како би се на Мићићев врат лакше набацила омча у виду Златка Максимовића. Умало катастрофа. А и овако је ситуација тешка, јер ко зна на шта ће се све одлучити СНСД ако окупи већину.

Могу набрајати и друге, од Требиња до Новог Града, али то би тражило превише простора. Надам се да због “брзих“ рјешења нећете пропустити то да направити озбиљну појединачну анализу изборних резултата. Да пређем на поенту и упитам вас шта је заједничко свим овим случајевима? Заједничко им је питање: Шта вам је крив Младен Босић? Заједнички им је и одговор: Баш ништа!

Да ли ће онда странци помоћи то што ће остати у руководству они који су одговорни, а отићи Босић кога нису ни питали како да владају у својим општинама? Моје је мишљење да неће. Наставиће се исто уз тражење нове жртва.

О Бањој Луци

Странка је у Бањој Луци 2014. г. остварила резултат за Народну скупштину од преко 22%, а за Представнички дом још и већи. За поређење ћу рећи да је то више од страначког резултата у Бијељини на овим локалним изборима. Након удара везаних за Стевандића и изборе за предсједника СДС-а, странка је требала промјене на челу Градског одбора. То мене нико није наговарао, то сам ја први закључио и имао намјеру да то правовремено омогућим јер сам најодговорнији. Тражио сам начин да то урадим, предложио проф. др Бранка Бланушу члана Главног одбора СДС-а и продекана Електротехничког факултета у Бањој Луци за новог предсједника Градског одбора. За то сам у отвореним разговорима добио сагласност свих најодговорнијих људи у Градском одбору, а претходно и предсједника СДС-а Младена Босића. Заказао сам Скупштину, добио отворен пут на сједници Предсједништва СДС-а, и на крају наишао на диверзију унутарстраначких фракција којима је подршка стигла из дијела врха СДС-а који немају адресу у Бањој Луци. Тако су људи из СДС-а Бања Лука по ко зна који пут од 1990. г. па до данас показали неспремност да одлучују сами о себи. Огроман унутарстраначки ударац који након пораста резултата од 200% на општим изборима нисам ни у сну очекивао. Поготово због тога што је предложени концепт свакоме дао простор за реализацију. И Скупштина и идеја су пропали. Да кажем и ово, претходно сам чак разговарао и са Драганом Чавићем, у присуству Слободана Васковића, објашњавајући да је пут којим сви заједно идемо крајње лош и да се нешто под хитно мора урадити, те да ја планирам неочекивани страначки искорак који може бити позитиван шок у Бањој Луци, корак који ће бити освјежење. Умјесто подршке, доживио сам салве лажи и подметања која трају до данас. Умјесто да прати позитиван тренд Градски одбор је ушао у спиралу сукоба која је привремено застала побједом једне од струја на Скупштини Градске организације, али која ће се сигурно наставити након ових избора. Те фракције никако нису могле да схвате да им је једини излаз у сарадњи, а не у томе да траже менторе за своје амбиције у Предсједништву СДС-а. Са тим се мора прекинути. Сви морају остати у СДС-у. Ту је и генерација младих попут Давора Шешића, Љубе Нинковића, Дејана Лолића, Стефана Пајића и др. који су млади и образовани људи а показали су да знају шта је страначки живот, као и то шта је организација посла у странци или у предизборним активностима. Сви су они млађи од 1980. годишта. Ко њих буде завађао тај је непријатељ СДС-а у Бањој Луци и ради против његове будућности, одговорно то тврдим.

Има и оних који из простог пасјалука говоре како је Стевандић заслужан за резултат 2014. г. Рећи ћу вам само он што ви ионако добро знате. Замислите како ми је било водити Градски одбор у коме Стевандић сваки дан ради и мени и одбору оно што је од маја 2015. г. радио Босићу и СДС-у у цјелини. Да ли и сада мислите да је било лако да у таквим условима Градска организација у Бањој Луци направи напредак од 200%? Сем тога, на овим локалним изборима, резултат СДС-а, ПДП-а и Стевандићеве странке није већи од резултата СДС-а из 2014. г. Сам Стевандић који се хвалио бројем личних гласова на посљедњим изборима добио је шест пута мање гласова него 2014. г. када је био на листи СДС-а.

О предсједничким изборима и ТВ дуелу са Додиком

Старији чланови Главног одбора добро знају све околности под којима сам предлаган за кандидата за предсједника Републике Српске. Да је било боље стање у странци сигурно је да ја не бих био предлаган. Након Јелићеве смрти нико други није хтио бити кандидат јер је странка послије избора била потпнула. Нуђено је и Алекси Бухи и Витомиру Поповићу и бројнима у странци. Није то непознато. Касније, послије пребројаних гласова, сви су рекли да се могло побједити само да се странка мало више потрудила. На изборима 2010. г. сви су знали да је Додик прејак и саопштили да то морам бити ја јер сам имао одличан резултат 2007. г., па би све друге кандидатуре биле схваћене као неозбиљне. Поново смо направили напредак и то за скоро 100.000 гласова, за тај ниво кандидовања, у односу на 2007. г. Нисам ни помислио да требам бити кандидат 2014. г. Чак су мој возач и један његов ратни саборац били кандидовани као независни кандидати како би се обезбједила већа одбрана од изборних крађа. Па зар неко мисли да бих дозволио такво нешто да сам хтио бити кандидат?! У једном моменту почела је прича како сва истраживања говоре о томе да једино ја имам шансу и како странка то треба учинити. Укалкулисана у то била је и могућа подршка СНС-а и Александра Вучића. Изгубио сам за око 1%. Гђе? Па углавном тамо гђе се нисмо надали, у једном броју општина Херцеговине гђе смо имали начелнике и локалну власт. Кажу побједио је Додик јер је запошљавао у ХЕТ-у и Термоелектрани Гацко. На питање колико их је запослено рекли су око 150?! “Па“, рекох,“да сте ви за двије године у свакој општини отворили у просјеку по тридесет нових радника, запошљавање у ХЕТ-у и Термоелектрани Гацко не би имало утицај“. Касно.

Кажу да сам изгубио због ТВ дуела са Додиком. Прво, ја тај дуел нисам хтио. Није ми требао јер сам имао шансу да побједим и без њега и могао је послужити само Додику да се покуша поправити. Ја сам ТВ дуел предлагао 2010. г., а не 2014. г. Није битно ко, али неко из Изборног штаба СДС-а је на почетку кампање 2014. г., без мог знања и сагласности, рекао како ја позивам Додика на ТВ дуел. Наравно, након тога сам то морао потврдити пред новинарима да не бих био осумњичен за колебање. Случних инцидената је било и у другим ситуацијама и увијек сам ја морао објашњавати туђе грешке из кампање, а не неко други ко би ме поштедио тога. Било је шта је било. Да се вратим на ТВ дуел. Пред сами ТВ дуел нашао сам се пред ситуацијум да кажем НЕ јединој двојици људи којој то, у том тренутку, због интереса странке и кампање нисам смио рећи. Један од њих ми је ракао да експерти кажу да ћу изгубити изборе због тога што је Додик агресивнији од мене и да ми је посљедња шанса да то поправим у ТВ дуелу гђе га требам агресивно нападати, као и то да ако то не учиним сносим одговорност за резултат. Очекивано је од мене да умјесто умјерености и сталожености коју сам показао не само у кампањи, него и у животу уопште, покажем агресивност у виду вама већ познатог наступа. У знак подршке речено ми је то да ја смислим какво саопштење желим у самом финишу кампање. Дан послије заиста сам добио могућност да кажем шта желим, али ми је други човјек коме нисам могао рећи НЕ рекао “немој ништа“. И то је то. Никада нећу рећи о којим именима се ради. И ово што сам рекао је превише. Сада сам се нашао у ситуацији да бранећи себе браним странку и ово сам млрао рећи због страначког интереса, ма колико ме лично коштало касније. Таква потреба очигледно постоји јер ме они који воде пуч у странци највише критикују због те ТВ емисије, а у овом пучу дијелом учествују и они који се представљају као сарадници првог човјека из претходне приче.

О неким мојим разилажењима са већином у Предсједништву СДС-а

Одакле да кренем… Узећу за примјер само неколико њих. Рецимо, надао сам се да ће на чело Сипе доћи Ранко Вуковић, а не неко други. Ради се о једном од највећих професионалаца и најпоштенијих полицајаца из реда српског народа. Многи од вас га познају. Срушен је намјештеном тезом о томе да није нострификовао диплому, иако је један од чланова Независног одгора на сједници показао судску одлуку по којој то није потребно. Нећу коментарисати Перицу Станића јер довољно је дуго у мандату па то свако од вас може да учини. Друго, био сам против тога да се главне политичке одлуке доносе у Савјету министара. Политика се морала водити у Парламентарној скупштини. Министри гледају само свој посао и пропуштају ствари које их се не тичу. Од почетка овог мандата сам једном или два пута био позван да кажем шта мислим на консултацијама предсатвника СДС-а у заједничким органима БиХ, пар пута сам залутао на неке кружоке мислећи да је дружење кад оно састанак?! Никада ме нити један члан Савкјета министара претходно није упитао за било какво мишљење о томе шта ради он или Савјет министара, а да о Буџету и не говоримо. Једном сам тражио на Предсједништву СДС-а да говоримо о Буџету БиХ прије него у Буџету Републике Српске, јер овај први ми пишемо и усвајамо. Као да ништа нисам рекао. Треће, био сам против тога да странка прима подршку од компромитованих лица, посебно оних које смо и сами критиковали. Умјесто тога у странци је хваљен Младен Милановић Каја, кажу ми да је на посљедњој централној страначкој Крсној слави у Прњавору једна од главних званица био је Борко Ђурић. Ви сви знате боље локална компромитована лица која су се мотала око странке. Четврто, био сам против онакве организације протеста у Бањој Луци. Само смо помогли Додику. А требало је са протестима почети у Требињу, проћи кроз све велике градове у Републици Српској, подићи читаву Републику на ноге и на крају задати ударац дешавањем народа у Бањој Луци. То сам предлагао. Овако како је урађено више смо ми молили Бога и Лукача да све прође како треба него што смо препали Додика. И тако даље… Да вас не оптерећујем бројним појединостима, јер борба се наставља, сви ми остајемо у овој кући и имаћемо када причати о свему.

Рад Клуба посланика у Народној скупштини Републике Српске

Немам примједби на озбиљност људи у нашем Клубу. Знам их добро и знам кроз шта су у политичкој борби пролазили. На наш клуб су и у ранијим сазивима постојале примједбе да није увијек довољно борбен. Али, не могу да не примјетим да је у протеклом периоду дио Клуба имао комплекс у односу на теме које су биле везане за наш рад у заједничким органима БиХ. Посебно на Додикову тезу о “издају српских интереса“. Можда су неки мислили и то да Босић, Тадић и неки други дијеле неке милионе, али тога није било. Не би нас Додик држао на слободи будите увјерени у то. Можда су неки мислили и то да нису ни дужни да се превише залажу јер су обавезни према својим лиокалним шефовима, а не према странци у цјелини или неком тамо предсједнику Младену Босићу. Нећу да улазим у те шпекулације. Не желим то да прихватим. Знам само то да се уз озбиљне ударе и осипање Клуб ипак сачувао и онолико колико може и зна представља СДС.

О одговорности Савјета министара за изборни резултат

Савјет министара сноси дио одговорности. Тачније представници Савеза за промјене. Није тачна теза да Влада Републике Српске није пала послије локалних избора 2012. г. на којима је поражен СНСД. Пала је. Отишла је Влада РС Александра Џомбића и дошла је Цвијановићкина Влада РС. Толико мора знати онај ко се бави политиком.

О Статуту СДС-а

Иако наравно нисам једини човјек који је правио тај приједлог, посебно сам поносан што су ме због њега нападали сви који су пучем покушали да преузму странку. И сада им је Статут највећи проблем и покушавају да противстатутарно направе пуч у врху странке. Виђели сте то по неким “брзим“ приједлозима за измјене на челу странке. Хвала мојим критичарима за признање које ми стално указују због чуварске улоге коју СДС-у обезбјеђује њен Статут, чак и у најтежим треницума.

О “брзим рјешењима” типа ХДЗ Хрватске

Слушајте драги пријатељи и пријатељице, када у СДС-у пронађете човјека који течно говори четири језика, који је завршио озбиљан факултет типа загребачког Правног факултета, који је радио у Лондону или некој другој свјетској престолници, који је био дипломата у Паризу и Бриселу, који је магистрирао европско право, који је члан Парламента Европске уније као што је Андреј Пленковић, ви га одмах поставите за предсједника СДС-а. Немојте чекати Скупштину СДС-а. Имате обје моје руке за то. Али вам морам рећи да за сада у СДС-у само Младен Босић личи том опису. Одмах да знате, ја нисам кандидат за предсједника СДС-а нити сам повријеђен помињањем неких имена. Давно ми је нуђено све то и одбио сам више пута. Свједоци за ово што говорим сједе међу вама. Сем тога нисам никоме замјерио што се о таквим стварима расправљало без Милана Милићевића, Мирка Шаровића или мене јер давно сам научио да радити у СДС-у значи свакодневно трпити сплетке, понижења и провокације. Ево вам само један трагикомичан примјер. Послије избора за предсједника Републике Српске 2007. г., а на којима сам ја био једини СДС-ов кандидат, објављено је специјално издање нашег листа “Јавност“. Мислим да је имао преко четрдесет страница. Илустровано издање. Читав број је био посвећен тим изборима, али у њему нити једном није било поменуто моје име нити се налазила моја слика?! Невјероватно, али истинито. И то се дешавало у нашем СДС-у. Ипак, нисам замјерио. Такво је стање било у странци. Касније су сви ти људи виђели да ја нисам непријатељ било коме. Вријеме је учинило своје. Дакле, није овђе ријеч о Вукоти Говедарици, него је ријеч о СДС-у. Сем тога, нама избори нису пред вратима као што су били ХДЗ-у и морамо се за њих припремити систематично и озбиљно. Организационо и програмски.

О Савезу за промјене

Савез за промјене је у проблемима јер се чини да је изгубио потенцијал. Доста је нарушен повлачењем са чела ПДП-а Младена Иванића. Биће још горе ако напрасно оде Младен Босић. Његово руководство тада чиниће Чавић, Михајлица, Бореновић, Шукало и евентуално Говедарица (у случају напрасног Босићевог повлачења). По мом мишљењу то је недовољно озбиљан тим, а ви слиједите кога год хоћете.

О односима са СНС-ом и Вучићем

Многи када помињу моју улогу у животу странке помињу и односе са СНС-ом у Србији. Казаћу вам ово, био сам на четверочланом састанку са Томиславом Николићем, Александром Вучићем и Младеном Босићем, прије него што је Николић постао предсједник Србије, када је Николић предложио да од СДС-а и СНС-а правимо једну причу, једну странку. Толико о томе. Неки су мислили да Александар Вучић треба да хапси Милорада Додика. Знате, то је полиција друге државе! Ево имамо ми сада нашу полицију и министра, па због чега нема хапшења?! Толико о томе.

О онима који су узели на себе улогу да пљују по мени

Вријеме је показало ко сте, какви сте, колико вас има и чиме се све бавили. Нисте ме импресионирали вашим способностима, знањем или интелигенцијом. Ваш пут од магационера до милионера, ваше купљене дипломе, деценијска студирања, ваш безобразлук… све то је јадно и представља несрећу овог народа и СДС-а. Ваш исфорсирани пуч има јасан циљ, а то је да Босић оде, на кратко дође Говедарица кога ће те склонити убрзо и довести некога ко ће спас странке потражити у томе да она оркестрирано аплаудира Милораду Додику, нараво из финансијско-патриотских разлога. Мислите ли да радите нешто ново? То што сам ћутао до сада на све ваше нападе везано је за то да нисам хтио отварати теме које би додатно угрозиле вјерно страначко чланство на локалним изборима. Очигледно сам направио грешку јер сте организовали хаос у странци који је довео до пораза, а нико други није имао храбрости да вам се супростави. Имам право да вам ово кажем јер сам ја 2012. г. био шеф Главног изборног штаба и заједно са сарадницима водио кампању са побједничким резултатом. Уништили сте и дио мог рада и имам право да кажем ово што кажем. О вама се наравно много зна. Од бизарних детаља типа какве су поруке неки од вас слали на БН, а у којима сте на подмукао начин радили против ваших начелника, па до тога у каквим су видовима корупције или криминала неки од вас. Вас, а не Младена Босића, странка се треба ослободити уколико жели напријед.

Шта да се ради

1. Смјена свих потпредсједника СДС-а, и то не због непосредне одговорности за изборни резултат је и сваки одбор одговоран сам по себи, него због тога што су својим међусобним сукобима, подметањима и лажима створили ситуацију у којој је страначи рад био блокиран скоро на свим нивоима.

2. Забрана свим смјењеним члановима Предсједништва СДС-а да се кандидују на ванредним унутарстраначким изборима.

3. Ванредни унутарстраначки избори у СДС-у на свим нивоима организовања.

4. Формирање комисије у саставу Благоја Симић предсједник, Драго Бундало, Миладин Станић, Недељко Гламочак, Стево Јоксимовић, Обрен Петровић, Радо Савић, Недељко Млађеновић, Дарко Бабаљ и Милан Радмиловић, чланови, која ће управљати унутарстраначким изборима. Нико од досадашњих чланова Предсједништва не смије бити члан ове комисије. Рок завршетка посла 13. мај 2017. г.

5. Формирање комисије у саставу Мирко Шаровић предсједник, Зоран Латиновић и Ненад Лалић, чланови, која ће припремити план реинтеграције оног чланства и оних дијелова странке који су због унутарстраначки односа напустили странку или се умртвили, а нису се сукобили са генералном политиком странке.

6. Кадровска комисија је дужна да у року од два мјесеца обави разговоре са свим носиоцима функција и утврди њихов допринос за рад странке, те предложи потребне смјене оних финкционера који нису остварили очекивани или обећани допринос странци.

7. Формирање комисије за израду новог програма странке у саставу доц. др Драган Ћузулан, предсједник, те проф. др Јово Атељевић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Бранко Блануша и проф. др Александар Савановић, као чланови. Треба нам усавремљен, модеран и препознатљив програм за будућност СДС-а и Републике Српске.

8. Формирање комисије за израду новог Статута СДС-а у саставу Игор Остојић као предсједник, Давор Шешић и Маринко Божовић као чланови (Моје је мишљење и нада да ће ова три човјека бити окосница за успјешну будућност СДС-а. Имају довољно битака искуства и рана за своје године. Јасно им је гђе су правили грешке и шта је позитиван пут странке.).

9. Реконструкција Савјета министара БиХ након што сваки од функционера поднесе извјештај о свом раду.

10. Одстрањивање из органа странке и искључење из чланства странке свих лица која су од афере Селект-импекс и Центрекс, па до данашњих дана учествовала у нарушавању угледа странке. Ако не можемо похапсити лопове, бар их можемо отјерати из СДС-а и тако повратити углед странке код народа.

Након проведених активности треба приступити одржавању велике Скупштине СДС-а на којој ће бити усвојен нови Програм, нови Статут и бити изабрано комплетно ново руководставо СДС-а. До тада, а због статутарних и дисциплинских овлашћења која има једино предсједник СДС-а и не може их пренијети на било кога другог, у тој улози треба остати досадашњи предсједник који ће по потреби дио других овлашћења пренијети на предсједника Главног одбора Милана Милићевића. Нека Босић прије него што оде почисти за собом. Свакако ће га се многи од ових пучиста одрицати као да га никада нису ни срели, а камоли знали.

Поштовани пријатељи

Све ово је било укратко. Морате имати у виду да сам један од десетак људи који најбоље познају СДС. Брзо рјешење би довело предсједника кога нико не би слушао, кога би сви савјетовали, који не би могао очувати позиције у Савјету министара и поред кога би радио свако оно шта хоће. На крају би и њега морали склонити и дошао би неко трећи ко чека из прикрајка. СДС би уништио кандидат из прикрајка јер би га на тацни, а зарад личне користи неколико пучиста, испоручио Милораду Додику. То не би био крај ове политике јер би се увијек појавио неко ко жели да води исправну политику, али би био крај СДС-а који представља наду да ће једина странка која припада народу донијети боље дане.

На вама је да одлучите, а ја сам вам рекао дио онога што сам морао да кажем.

Неки су се препали да ћу у случају да пуч успије срушити Савјет министара јер већина зависи од мене или Дарка Бабаља. Какво задовољство. Да ли је то први пут да неко пријети мандатом како би сачувао странку од бандитизма, а не због личне користи или преласка у другу странку или неког новца? Разговарао сам са здравим људима вјерним странци, и са Босићем, и битно је да сви пучити знају да успјех њиховог пуча не доноси и могућност злоупотребе власти у заједничким органима БиХ.

Извор: Кликс

loading...
PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here