Хоће ли фиксни телефон “преживjети” технолошки бум?

0
432

Одлазак фиксног телефона у историју усљед технолошког бума, тренутно коче носталгичари и навика грађана да имају ту могућност, па ће ова врста услуге, оцјењују саговорници Тањуга, “опстати” бар још десетак година.

Прво историјско “ало” у Београду рекао је Панта Михајловић, савјетник Николе Тесле, 14. марта 1883. године и од тог дана фиксни телефон постепено је освајао престоницу, али и цијелу Србију. Данас се чини као да се тај круг затвара, док нове технологије преузимају терен.

Према подацима РАТЕЛ-а, број корисника фиксне телефоније посљедњих година у благом је паду, али је зато саобраћај у фиксној мрежи три пута мањи него пре 10 година, што указује да грађани далеко мање користе фиксни телефон, само и даље од њега не одустају.

Оператери се редом слажу да фиксни телефон још “држе” традиција и навика, те оцјењују да ће опстати бар још десетак година.

Генерални директор ВИП Мобиле Дејан Турк и сам, каже, користи понекад фиксни телефон.

“Тренд смањивања ће се настављати, али мислим да ће увијек постојати људи који су навикнути на фиксни телефон и употребљавати га. Увијек ће бити носталгичара. И ја понекад када сам у канцеларији употребљавам фикнси телефон”, рекао је он у изјави Танјугу.

У Теленору кажу да фиксни телефон у суштини није неопходан, али опстаје јер га старија популација ипак преферира.

“У суштини вам не треба, али старији, родитељи са млађом дјецом, или напросто љубитељи, понекад преферирају старомодне телефоне. Зато ће фиксни бити у употреби бар још 10-ак година”, рекао је Танјугу генерални директор Теленора Србија Уве Фредхајм.

Географска нумерација “011, 021” фиксних телефона, временом постаје “номадска”, сматра генерални директор Орион телекома Слободан Ђиновић и додаје да ће се фиксни бројеви селити у апликације попут Орион ринга.

Ђиновић је навео да се мобилни оператери у свијету све више окрећу ка томе да не продају телефонске услуге, већ пренос података.

Статистика РАТЕЛ-а је таква да је 2006. године у Србији било 2,72 милиона корисника фиксне телефоније, да се тај број повећавао све до 2010. када их је било највише, 3,11 милиона корисника, а од тада креће пад.

“Посљедњи наш податак је да је крајем 2014. било 2,85 милиона корисника. Међутим, вјероватно има већи број грађана који плаћају претплату али повремено користе фиксни телефон, а томе у прилог говоре подаци о саобраћају, који је у посљедњих 10 година три пута мањи”, рекао је директор РАТЕЛ-а Владица Тинтор.

Према његовим ријечима, 2005. је укупан саобраћај износио 17,3 милијарде минута, док је 2014. пао на 6,4 милијарде минута.

“Још наши грађани имају претплату, вјероватно зато што хоће ту могућност, али се фиксни телефон у пракси мање користи. У порасту је, с друге стране, коришћење мобилних телефона, те је саобраћај у мобилној мрежи износио нових комуникације, ако погледамо саобраћај када је ријеч о мобилној телефонији у 2009. је износио 8,2 милиона, а у 2014. је скоро дуплиран на 14,9 милиона минута”, констатује Тинтор.

Иако не пориче да фиксну телефонију полако мијењају други видови комуникације, попут мобилне, а све чешће и апликације, Тинтор тврди да смањење броја корисника фиксног телефона није алармантно.

“Вјеровато фиксни неће брзо да замре, али чак и да се то догоди у наредним годинама, не би требало бринути, то је само знак технолошког напретка. Природно је да та услуга буде превазиђена другим технологијама. Тако се и “дајл ап” интернет сада чини као давна прошлост, а то уопште није било толико давно”, каyао је Тинтор подвукавши да не очекује скоро “изумирање” фиксне телефоније.

У ову услугу, међутим, први човјек Поште Србије Милан Кркобабић ипак вјерује, па је у овој години најавио “повратак” фиксне телефоније, односно пакет интегрисаних сервиса – телевизија, интернет и фиксна телефонија, по, како је казао, најповољнијим цијенама за грађане.

Пошта би тада била још једна компанија која нуди фиксну телефонију. Занимљиво је да је услуга преносивости броја у фиксној телефонији доступна од 1. априла 2014, а до краја исте године пренесено је, према подацима РАТЕЛ-а, 41.513 бројева.

loading...
PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here