У последњих десет година све је више држава у којима се забрањује ношење исламске одеће, бурки и никаба, којима жене покривају лице у јавности. Најновија је Шри Ланка у жељи да очува безбедност у мултиетничком друштву. Како муслиманске земље законом прописују облачење жена и какве су последице забране ношења такве одеће?
У судару традиције и изазова модерног доба, често се отвара питање личних и верских слобода као и културне разноврсности. Повод је одлука председника Шри Ланке, да се женама забрани покривање лица на јавним местима, односно ношења никаба и бурки, док су чадор и хиџаб дозвољени.
Одлука је уследила после теористичког напада на цркве и хотеле на католички Ускрс када је страдало 253 особа. Намера председника је да заштити националну безбедност, јер покривено лице отежава идентификацују.
Бурка покрива цело тело укључујући лице и главу, има мрежу која особи дозвољава да гледа око себе. Често се меша са никабом, који има прорезе за очи.
Хиџаб је марама и не покрива лице, већ главу и врат, док је чадор огртач који покрива тело од косе до глежњева. Носе га жене у Ирану, Ираку и у појединим жемљама које припадају персијској култури и обичајима углавном тамо где живе шиити.
У Саудијској Арабији жене су на јавним местима покривене као и у Авганистану. У Пакистану законом није обавезно ношење бурке, али је уобичајено. У Индонезији жене саме одлучују о ношењу хиџаба.
Последња из групе земаља које забрањују покривање лица је Шри Ланка. Француска је 2010. забранила да Муслиманке носе бурку и никаб, уз образложење председника Николаса Саркозија да се тиме штите жене и гарантује једнакост. Новчана глоба за непоштовање одлуке је од 150 евра.
Из истих разлога одлука је на снази у Италији, Шпанији, Немачкој, Данској, Белгији и Кини. У Швајцарској је усвојена на референдуму, а у Чаду, Камеруну, Конгу и Холандији, из “националног интереса” и безбедносних разлога.
Комитет Уједињених нација за људска права прошле године, изјаснио се да је одлука Француске о забрани ношења никаба и бурки кршење људских права.
Стручњаци за безбедност упозоравају да терористи користе бурку како би сакрили експлозив за самоубилачке нападе у гомили људи.
Питање и даље остаје отворено – да ли слобода једних може да значи и ограничавање слободе и права других. Можемо ли да избегнемо “сукоб цивилизација” о чему је пре 26 година писао амерички политиколог Семјуел Хангтингтон, предвиђајући да ће ратови у постхладноратовском периоду, бити они који ће се водити између различитих култура, а не између идеологија и држава. rts
