За брендирање сира заинтересована је и домаћица Нада Удовичић из Доњег Детлака. Прављење чувене Календеровачке коцке довела је до савршенства. Када се краве музу , каже, дневно може да направи од 3 до 7 сирева. Сваки има 3,5 одсто масноће, у облику је коцке, тежине до 1.200 грама. Све распрода, чак и 15 дана унапријед.
“Вољела бих да се то деси , да се добије тај бренд,, можда то некад у будућем времену неком затреба ,чињеница је да је све мање младог свијета на селу, али било би добро да се то направи па у случају да неком затреба наравно да би било добро”, рекла је Нада Удовичић, из Доњих Детлака.
Свјеже кравље млијеко доведе се до тачке кључања, додаје се сирће и со и добијени сир ставља се у липове дрвене калупе. Притисне се каменом да се исциједи и за сат, два, сир је готов.
У поступку брендирања који траје око двије године, технолози ће имати задатак да ускладе процедуре за израду производа који би имао идентична физичка и хемијска својства . Тако произведен сир требало би да увијек буде истог квалитета и да има својства која указују на његово географско поријекло.
“Тај сир би вјероватно имао и већу цијену с тим што би се могао наћи и на тржишту у ланцима маркета,тако да би и сами произвођачи лакше дошли до пласмана својих производа”, навео је Младен Пећић из туристичке организације Дервента.
У чему је тајна,тешко је докучити , али сир из Календероваца надалеко је познат. Недељко Удовичић памти златни период када је сир из овог краја стизао на стотине километара удаљене трпезе.
“Производили смо, возило се у Зеници,Сарајево, мајка моја ишла, у она доба за Сарајево се ишло, Бањалука да не причам, Славонски Брод”, истакао је Недељко Удовичић из Дољих Детлака.
Производња Календеровачког сира започела је, у оквиру Пољопривредне задруге “Календеровци”, почетком педесетих и трајала је до почетка осамдесетих година прошлог вијека. Поступак израде временом се ширио и на сеоска домаћинства у околним селима, али је задржан стари назив Календеровачки сир.
