Помјерање радног времена с раних на касније јутарње сате или флексибилније радно вријеме, резултат би био драстично побољшање квалитета живота, кажу научници.
Хроничној неиспаваности, замору од посла и мањку мотивације лако би се могло доскочити помјерањем радног времена на касније јутарње сате, показала је велика студија Универзитета у Пенсилванији, у којој је учествовало више 120. 000 људи.
Према овој студији, за сваки сат који касније раде, људи у просјеку спавају 20 минута дуже, али су на послу продуктивнији и срећнији, пише Дејли Мејл.
Будући да је мањак сна све чешћи проблем код људи који знатно смањује квалитет живота, истраживачи тврде како би флексибилније радно вријеме имало огроман ефект.
– Радно вријеме је највећи крадљивац сна, а то што људи морају бити на свом послу од раних јутарњих сати код већине има контраефекат мање продуктивности – закључио је водитељ студије, др Матијас Баснер.