Ова врста неурона налази се у подручју које има важну уогу у кардиоваскуларном систему. Научници истичу да ова субпопулација ћелија региструје недостатак соли, тј. натријума и покреће апетит баш на слано, каже коаутор студије доктор Џон Реш.

Међутим, код дисфункције, јавља се реакција организма да мисли да му је потребно више натријума него што је то заиста тако. Та дисфункција може да води и ка превише или ка премало конзумације соли, што током времена изазива стрес у кардиоваскуларном сисему.

Проблем код уноса соли је што, исхрана са пуно натријума удвостручује ризик од проблема са срцем. Према Свјетској здравственој организацији, око 2,5 милиона смрти годишње могло би да буде спријечено ако би се смањио унос соли на препоручену границу од пет грама. Већина људи узма чак 80 до 140 посто више него што би требао.

Узимање мање од пет грама соли дневно помаже код снижења крвног притиска и смањења ризика од кардиоваскуларних болести, можданог и срчаног удара. Људи не могу без соли јер она помаже у регулацији воде, крвног притиска и ћелијских функција.

Со се губи лучењем и другим метаболитичким процесима, а хормони се отпуштају као одговор на мањак соли. Ипак, још је непознато како утиче на мозак да он ствара осјећај потребе организма за уносом соли.

Истраживања на мишевима показао је да се код мањка соли активирају одређени хормони. Присутност хормона алдостерона које тијело лучи ако му недостаје со, појачава одговор ћелија у мозгу да траже со. Овај хормон јако утиче на неуроне.

Међутим, постоји и хормон ангиотенсин 2 који се јавља такође у тијелу када му недостаје соли.

Храна са високим садржајем соли је обично усољена риба, сир, сланина, маслине, краставци, шкампи, соја сос, готови преливи за тјестенине, чипс, готови сендвичи, кобасице, кечап, па чак и грануле витамина као и таблете против болова.