Кров над главом и топла соба једина су жеља ове веселе дјевојчице. За разлику од њених вршњака који сањају да имају бицикл и мобилни телефон ова мала плавокоса дјевојчица жели само кућу у којој би безбрижно проводила дјетињство. Иако нема основне услове за живот, Николина је одликаш.
“Да могу ми доћи другари на рођендан и да имам своју кућу и да имам своју собу и тако. То ми је жеља”, рекла је Николина.
Осим помоћи коју им с времена на вријеме обезбиједе хуманитарци из которварошког Црвеног крста и Центра за социјални рад, нико их не посјећује нити им помаже.
“Девета је година како је кућа изгорјела. Обраћао сам се пар пута општини, само сам добио одбијеницу, као није општина у финансијској моћи. Помогли су из црвеног крста. Дјетету књиге, брашно, храна и дадну једнократну помоћ на годишњем нивоу. Мислим око 50 марака”, навео је Душко.
“Ни воде ни струје немамо. Потребно је све, а највише кров над главом”, истакла је Муневра.
Из Центра за Социјални рад у Котор Варошу кажу да су упознати са ситуацијом породице Јеросимовић, и додају да је у складу са Законом о социјалној заштити више пута обезбијеђена једнократна новчана помоћ.